У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 12 априла, представљене су књиге Силвије Новак Бајцар – Мапе времена и Јелена, жена које има.
Осим ауторке, која је ових дана гост Београда, о њеним књигама су говорили проф. др Гојко Тешић, уредник, и Игор Перишић.
Књига Јелена, жена које има објављена је у колекцији Биографије/Дневници коју уређује Милка Зјачић Аврамовић, док су Мапе времена објављене у колекцији Знак, чији уредник је проф. др Гојко Тешић.
Према речима Тешића, гошћа из Пољске је аутентични амбасадор српске литературе што већ дуго није ни лако ни популарно, али она то ради на најбољи начин, водећи рачуна о контексту и околностима у којима је стварана. Књига Јелена, жена које има је капитална студија у којој се изузетно храбро бави местом српске књижевности у балканском и европском контексту, а посебно у Пољској.
„Овај јужнославистички рад написан је у књижевноисторијском контексту којим и даље доминира експлицитно политизирано проучавање књижевности“, приметио је он, нагласивши да се ауторка, међутим, није приклонила таквим истраживањима, што заправо јесте њен велики допринос и што значи повратак истраживању које се у другим европским литературама разуме само по себи и које је у датом јужнославистичком домену минулих година пречесто остајало заборављено.
„Када то постигне једна научница која долази са стране, то онда овај рад чини утолико вреднијим“, констатовао је Тешић, нагласивши да је веома срећан и поносан што су у Гласнику претходних месеци објављене чак две студије Силвије Новак Бајцар, јер оне отварају нове странице о постмодернистичкој прози.
Перишић се пре свега осврнуо на мало познату епизоду у животу нашег нобеловца Иве Андрића, који је 1914, пре почетка Првог светског рата, провео три месеца у Кракову.
„На том месту, у години Андрићевих јубилеја, почиње истраживање Силвије Новак Бајцар, која је успела не само да одгонетне ко је била Јелена, трајна инспирација Андрићеве прозе која је трајала пола века, већ и много важније од тога – да покаже у каквом се културном амбијенту Андрић препознао и саживео с једном бољом, узвишеном сликом ауторског позива и културне мисије“, подвукао је Перишић.
Силвије Новак Бајцар истакла је да за њу посебну част представља то што су се две њене студије штампале у земљи о чијој литератури пише, и да је радо прихватила и позив Игора Перишића да постане почасни члан Српског књижевног друштва.
Силвија Новак Бајцар (Sylwia Nowak Bajcar) рођена 1971. у Кракову (Пољска), слависта. Запослена на Институту за словенску филологију Јагелонског универзитета у Кракову, где предаје књижевност XX и XXI века. Ауторка књига на пољском: Монолог као поглед на свет. Проза Слободана Селенића (Monolog jako światopogląd. Proza Slobodana Selenicia, Kraków 2001), Мапе времена. Српска постмодернистичка проза пред изазовима епохе (Mapy czasu. Serbska proza postmodernistyczna wobec wyzwań epoki, Kraków 2010), Јелена, жена које нема и које има. Краковска биографија Иве Андрића (Helena, kobieta, której nie ma i która jest. Krakowska biografia Ivo Andricia, Kraków 2013), као и бројних научних чланака, превода и есеја.