У уторак, 21. марта, у Гучи и Лучанима представљена је књига Наше су само речи Милана Ружића.
На промоцији организованој у Библиотеци општине Лучани у Гучи, уредница Гордана Милосављевић Стојановић истакла је да „Милан Ружић представља глас генерације која се с литературом сусрела у тренутку када се распадала не само културна матрица којој припадају већ и држава која ју је створила.
Проза која се жанровски креће од сатиричне, преко медитативне до лирске и реалистичне, осликава упитаност младог човека над оним што га окружује, а дубоко уткане у овдашње теме - приче Милана Ружића траже одговоре на свевремена питања егзистенције, опстанка, истине, морала и смисла, градећи темеље једног аутентичног књижевног израза који, иако на први поглед локални, има универзално значење“, оценила је она
Гордана Милосављевић Стојановић је такође напоменула и да свака од шест целина ове невелике збирке представља нуклеус неке нове књиге, а у ком правцу ће Ружић даље ићи, да ли ће из прозе прећи у поезију или, као што то већ чини, своје стихове претакати у реченице, остаје да се види.
„Милан Ружић је открио необичан стил писања, а његове приче првобитно су написане у стиху, а затим преточене у прозу, и то даје специфичан ритам реченици и језгровитост мислима“, нагласила је уредница додајући и да је млади писац у сваком од циклуса – „У стопе ми не гледај“, „О друштву и самоћама“, „Бог ће, пријатељу, Бог ће“, „Исправи се, Србијо“, „Судбина праведника“ и „Нова кућа“ – поставио темеље жанровске и тематске надградње.
Промоција у Гучи завршена је беседама Владимира Кецмановића и Матије Бећковића о књизи Наше су само речи, које су емитоване с видео-бима.
Исте вечери, пред препуном салом Дома културе у Лучанима, одржана је још једна промоција ове књиге.
Аутор је прочитао неколико својих прича и открио да је поезију Матије Бећковића почео да чита као дванаестогодишњи дечак, привучен необичним језиком који је користила само његова бака.
„Управо тај језик песник је узео из народа, а затим га кроз стих вратио да преко народних усана живи“, рекао је Ружић.
Гордана Милосављевић Стојановић је констатовала да се утицај Бећковићеве поезије јасно препознаје у прози Милана Ружића.
„Али он се не ћера и не подмлађује, већ стрепи, пита, упозорава, и то није глас који долази из прошлости, већ глас младе књижевности ослоњене на традицију, књижевности која тражи свој пут и своје одговоре“, закључила је она.
Књижевно вече у Лучанима завршено је приказивањем снимка са свечане академије у Народном позоришту, на којој Петар Божовић говори стихове Милана Ружића.