У четвртак 4. децембра, у Клубу – књижари – галерији Гласник, представљено је ново, прерађено и допуњено издање ФРАНЦУСКО-СРПСКОГ РЕЧНИКА Слободана А. Јовановића, чији су редактори Саша Марјановић и Јелена Мијатовић, а које је објавио Гласник.
Проф. др Веран Станојевић је у својој рецензији, између осталог, навео да је реч о осавремењеном, проширеном издању Речника, са више од 30.000 чланака и 17.500 израза, а да су редактори осмислили и разрадили лингвистичку подлогу и ускладили целокупан текст претходне верзије (Просвета, 1991) с принципима савремене лексикографске науке и праксе.
О овом значајном издавачком подухвату говорили су проф. др Веран Станојевић, Срђан С. Јовановић, Саша Марјановић, Јелена Мијатовић и Милојко Кнежевић.
Уредник издања, Милојко Кнежевић најпре се осврнуо на чињеницу да данас нажалост немамо често прилику да присуствујемо представљању једног оваквог речника. Говорећи о процесу припреме новог издања, он је подсетио и на то како је настајала његова прва верзија.
„Лексикографска редакција Гласника има једну посебну емоцију према овом издању, с обзиром на то да је већина нас који смо учествовали у његовој припреми – романисти и да смо осетили да је реч о издању које повезује више генерација српских романиста“, истакао је он.
Срђан С. Јовановић, син покојног Слободана А. Јовановића, говорио је о свом оцу, његовој биографији и својим сећањима на његов вишедеценијски рад на Речнику који је своје прво издање доживео тек 1991. године – само неколико месеци пре смрти свог приређивача, напоменувши да је његов отац на идеју о припреми Речника дошао бавећи се преводилачким послом, односно на тај начин увидевши потребу за настанком једног таквог Речника.
„До идеје о припреми овог издања Речника дошло се сасвим случајно, јер сам се пре неколико година у Гласнику задесио сасвим другим поводом, а морам признати да сам презадовољан како је оно урађено“, казао је он.
Рецензент Станојевић се захвалио свима који су учествовали у припреми овог издања, уједно покушавши да са стручног аспекта лоцира његово место у односу на некакву, идеалну пројекцију тога како би Речник требало да изгледа.
„У односу на претходно, ово издања је јасније и прегледније и стога га је лакше користити, па је самим тим приступачније широј публици, док је претходно ипак било употребљиво пре свега онима који већ имају солидан ниво знања француског језика“, констатовао је он.
Посебну вредност овом издању дају његови редактори – двојац младих романиста – Саша Марјановић и Јелена Мијатовић, који су у својеврсној симултаној и надахнутој форми представили свој рад и утиске о овом издању.
Јелена Мијатовић је навела да је конкретан рад на припреми овог издања започео 2009. и да је то била велика част за њих, јер је реч о чувеном Речнику који су и они користили током студија. Она је одала признање Слободану А. Јовановићу, с обзиром на то да у свом раду на Речнику није имао помоћ савремених технологија које данас значајно олакшавају посао.
Саша Марјановић је сам посао и материјал с којим су се сусрели упоредио с огромним имањем које је требало средити и оспособити за нови живот, а без његовог суштинског мењања.
Двоје редактора су се посебно захвалили уредницима у Гласнику, професору Станојевићу и свим другим професорима који су им помагали током припреме овог издања.
Марјановић је на крају изразио наду да ће ово издање Речника бити коришћено и да ће његови корисници бити отворени да им упуте своје утиске и сугестије како би неко потенцијално, ново издање било још боље.