У уторак, 6. јуна, у Гласниковој књижари „Геца Кон“ представљена је књига Култови лица код Срба и Македонаца Леонтија Павловића.
О књизи су том приликом говорили Немања Девић, историчар, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, Снежана Цветковић, саветник Музеја у Смедереву, Борисав Челиковић, приређивач издања, и Петар В. Арбутина, директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
„Постоје књиге које су незаобилазна научна грађа, али многе од њих више постоје у цитатима и фуснотама него што постоје у реалном окружењу као доступна литература. Једна од тих књига је и Култови лица код Срба и Македонаца, која је уз извесна осавремењавања после 70 година добила можда прави визуелни идентитет“, рекао је Петар Арбутина у уводном излагању.
Снежана Цветковић, саветник Музеја у Смедереву, подсетила је да су имали ту привилегију да Леонтије Павловић буде утемељивач Музеја у Смедереву, а захваљујући његовом раду и интересовањима објављена су бројна капитална издања. „Ту се издваја књига Култови лица код Срба и Македонаца, коју су тражили стручњаци из свих области, како историчари, тако и етнолози, историчари уметности, археолози, филолози“, открива она.
Немања Девић објашњава да ко не разуме значај моштију не може схватити ни значај култа. „Основне особине које у народу стварају култ jeсу подвиг, жртва мученика, светих ратника, страдалника“, тврди он. Девић каже да књигу пише човек који је нови Доситеј 20. века, некадашњи јеромонах, учени човек који је поникао у духовном окружењу, али који је из манастира отишао у свет, био вишедеценијски управитељ и утемељивач смедеревског музеја, а његова библиографија броји више од 600 јединица. „Ова књига је његова докторска дисертација и права је штета што није добила већу пажњу јавности због нас самих“, истиче Девић. „У првом делу књиге он представља биографије личности око којих је настао култ и чији су култови најприсутнији у српском народу, али је значајнији други део, где он стручно разлаже и говори које су то особине које су препоручивале одређене личности да би култ настао“, тврди он. „То су правда, жртва, чуда, узоран живот и, што је врло интересантно, они су, попут Светог Саве, били препознати по узорности још за живота, а култ се само појачавао након смрти“, каже историчар. Од 130 пописаних култова колико их је нашао Леонтије свега 11 је настало у оквиру Цркве. Све остало је махом настајало у народу. Важан утисак јесте и то да су и стране империје препознавале различите култове, а некад радиле на њиховом афирмисању да би разбиле јединствену и интегралну српску националну свест. „Зато и ми сами треба да се окренемо самоупознавању и самопомирењу, без којих нема националног препорода“, закључује Немања Девић.
Приређивач Борисав Челиковић каже да је ова студија толико слојевита да би само о томе могла да се напише посебна књига, што због њеног аутора, што због теме.
Леонтије Павловић (1914–1997) био је доктор историјских наука, виши научни саветник, богослов, историчар уметности и публициста. Своју докторску дисертацију „Култови лица код Срба и Македонаца. Историјско-етнографска расправа“ објавио је 1965. године у издању Музеја у Смедереву. С временом је ова јединствена интердисциплинарна студија постала незаобилазна и често коришћена у делима историчара, историчара уметности, етнолога и других проучавалаца културе. Од њеног објављивања до данас успостављен је велики број нових култова и Српска православна црква извршила је више канонизација. Треба имати на уму и то да су се друштвене околности у значајној мери промениле у односу на култ и његово исповедање. Такође, написан је велики број студија и прилога који су донели нова сазнања и тумачења везана за старе и новоуспостављене култове. Ипак, и поред свега ова књига није изгубила на значају, тако да је њено ново издање насушна потреба.