Присутне су најпре поздравили академик Владимир Костић, председник САНУ, и др Јелена Триван, директор и главни уредник Гласника, осврнувши се на сарадњу САНУ и Гласника и значај едиције Корени, о којој су говорили и академици Александар Лома и Часлав Оцић и приређивач едиције Борисав Челиковић. Модератор трибине био је академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ.

Костић је подсетио на то да је 2016. обележена 175-годишњица континуитета САНУ, у којој је посебно место имало обележавање 160 година од рођења Јована Цвијића, који свакако јесте, како је напоменуо, „један од најзначајнијих научника и истраживача с ових простора, пред чијим нас опусом (а живео је непуне 62 године), хвата неверица“.

„Плашим се да у овом тренутку и не можемо да разумемо довољно значај подухвата који овде данас промовишемо, осим да осећамо сигурност пред чињеницом да се тако чува један, и то капитални део његовог рада“, рекао је Костић.

Председник САНУ истакао је добру сарадњу са Гласником и напоменуо да и једни и други и даље морају настојати стрпљиво објашњавати да се не може све мерити разликом зараде и трошкова како не бисмо били принуђени да, у некој дужој и сложенијој временској секвенци, прогласимо банкрот сопствене културе и цивилизације, што би представљало и наш коначни банкрот.

Јелена Триван је подсетила на то да су поједини њени претходници на месту директора Гласника сматрали да у том предузећу има и знања и воље да оно заузме значајнију друштвену улогу и да од издавача закона постане и место где се стварају и чувају вредности српске културе и науке. Нажалост, та идеја није увек наилазила на одобравање, па су се често могле чути и критике да Гласник преузима улогу књижевног гласника, коју му држава никада није доделила.

„Ми смо, међутим, марљиво радили и упорно се трудили да оно што објављујемо и оно што радимо оправда улогу коју смо сами себи доделили - улогу чувара културне баштине“, нагласила је директорка Гласника констатујући истовремено да је пројекат таквог карактера управо била и едиција Корени.

„У земљи у којој се олако заборавља и расипа културно и научно наслеђе, Гласник је решио да у до сада 29 објављених књига представи истраживање српских земаља, становништва и обичаја и врати у жижу научног истраживања оно што је давно започео Јован Цвијић са сарадницима, па је на темељима онога што је започео САНУ настала едиција Корени, а ја се надам да ћемо заједничким радом створити дела о којима ће се за 120 година причати и по којима ће нас потомци памтити“, рекла је она.

Александар Лома је приметио да су историјска димензија и значај ових дела с временом све више расли, упоредо с трендом гашења српских села и њихових традиција.

„Цвијић је покренуо један добро промишљен и чврсто утемељен подухват успевши да сагледа нераскидиву везу између људи и земље на којој они живе, а ова едиција је стога прави одговор на значај његовог и рада његових следбеника“, оценио је он.

Часлав Оцић је похвалио рад, упорност и систематичност приређивача ове едиције Борисава Челиковића, осврнувши се потом на величину и дело Јована Цвијића које је „надахнуло читаву нашу науку“, а које му је послужило и као повод да постави питање: Где је данас, у доба нових парадигми, нових вредности и нове осећајности, место те науке?

Челиковић је напоменуо да је у 29 до сада објављених књига у едицији Корени објављено 215 студија, с више од 50 карата у прилогу, на више од 22.000 страна, у којима се налазе подаци о 2.186 насељених места, и да су за ову и наредну годину у припреми и студије о предеоним целинама Косова и Метохије, а да ће 30. књига донети Цвијићева антропогеографска истраживања Старе Србије и Македонији. Он је уједно  наговестио и то да је у плану да се у наредних тридесетак књига прикупе и објаве студије о предеоним целинама у којима Срби данас живе или су некада живели у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Грчкој, Румунији, Мађарској, Словачкој, Украјини, Словенији и Италији, што ће значити да ће у укупном корпусу од око 80 књига бити обухваћен српски етнички простор с најзначајнијим написаним студијама о насељима, пореклу становништва и обичајима.

„Ова библиотека не може променити историјске токове и процесе који су се догодили или ће се догађати, она не може вратити потомке у завичаје предака, не може зауставити замирање српских села, али може оставити траг о постојању и трајању, указати на корене и бити заоставштина за будућност потомцима како би могли да знају ко су, шта су и одакле су“, закључио је Челиковић.