У Клубу – књижари – галерији Гласник, у четвртак 14. фебруара, представљена је књига ТО ЈЕ ОВДЕ НЕМОГУЋЕ Синклера Луиса.
О књизи су говорили Милан Ђурић, преводилац издања, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Арбутина је напоменуо да је ова књига на српски језик сада преведена по први пут, 80 година након њеног настанка, и оценио да књижевност као уметност често прозорљиво предвиђа оно што ће се у будућности десити, а то је посебно чест случај у дистопијским романима, попут овога, који анализира тзв. дубинску Америку.
„Ово је, пре свега, књига која говори о томе шта би се десило да је фашизам завладао у САД, али она суштински указује на рањивости демократије, која лако може скренути у једну врсту тоталитаризма“, напоменуо је он, казавши да је то заправо и универзална теза ове књиге. „Луис поручује да нема идеалног система, односно оног система који не може склизнути у своју супротност, и да свака врста слепе вере у идеологију заправо води таквом резултату“, истакао је Арбутина.
Ђурић се осврнуо на свој рад на превођењу ове књиге и утиске о стилу Синклера Луиса, који, како је констатовао, одликују, пре свега, питки хумор и савршена иронија.
„У исто време док је писао, он је с друге стране океана имао савременика који је на сличан начин, једнако успешно, предвидео даље токове и дешавања, а то је био Џорџ Орвел“, подсетио је он.
Ђурић је нагласио да је у књизи, ипак, најзначајније то што се Луис храбро бави анализом демократије у САД и њеним недостацима, а за шта је било потребно пуно храбрости и за шта многи нису били спремни.
„Луис је 1930. добио и Нобелову награду за једно своје дело, и то као први писац из САД, а у време када је та награда ипак значила много више у књижевном смислу, него што је то данас случај“, казао је Ђурић, уједно запазивши и то да данас у обиљу различитих информација неретко ипак теже долазимо сазнања о суштински важним стварима и дешавањима, него што је то био случај деценијама раније.
Књижевна фикција је увек успешно осветљавала најдубље истине. Синклер Луис је давне 1935. видео нешто страшно у америчкој политици – потенцијал „за праву фашистичку диктатуру“. Дороти Томсон, његова друга жена, интервјуисала је Хитлера 1931. Очигледно је да су њени утисци значајно помогли Луису да створи атмосферу романа и изгради уверљиве аналогије с америчком политичком сценом тридесетих година XX века, али и с профашистичким лидерима који се увек у политици појављују у временима кризе.