Европска унија је између 2005. и 2009. године прошла кроз дубоку институционалну и политичку кризу чији је повод било одбацивање пројекта Европског устава на референдумима у Француској и Холандији а потом и Лисабонског споразума у Ирској, што је отворило широку дебату у државама – чланицама о реформи институција и будућности ЕУ. Студија Мишела Фушеа је настала као резултат истраживања ове дебате која се водила око неколико главних питања: каква структура европских институција је потребна Европи „двадесетседморице“? Која су нова подручја деловања Уније, пре свега у области економије? Где се налазе границе, макар и привремене, географског ширења Уније? Какву политику би требало да води Унија према земљама у свом суседству? На који начин би Унија требало да одговори на изазове глобализације и светске економске кризе која је дошла из САД у јесен 2008. године? Ова питања наишла су на различите одговоре у политици држава – чланица Уније на основу којих ће у Лисабону бити редефинисан пројект Европског устава и, после позитивног одговора на поновљеном референдуму у Ирској и извесног оклевања у Пољској и Чешкој, Споразум из Лисабона је коначно ратификован крајем 2009. године. Захваљујући томе, по први пут у педесетогодишњој историји Уније су именовани стални председник и европски „министар спољних послова“, чиме је ЕУ коначно одговорила на чувено питање Хенрија Кисинџера с почетка деведесетих година: „Када желим да питам каква је спољна политика Европе, кога да позовем? Који је телефонски број Европе?“. Мишел Фуше сматра да нове институције Уније очекују велики изазови, пре свега редефинисање њених односа са главним саговорницима на међународној сцени, њеним грађанима, њеним старим и будућим чланицама и глобализованим светом. Усвајање Лисабонског споразума уклонило је и крупну препреку која је последњих година стајала на путу уласка земаља Западног Балкана у Европску унију.

(проф. др Предраг Симић)

Промоција књиге
ЕВРОПСКА УНИЈА ПОЛА ВЕКА КАСНИЈЕ

15. Децембар 2009.

У уторак,15. децембра, у Клубу – књижари – галерији Гласник представљена је књига Мишела Фушеа Европска унија пола века касније: стање и сценарији обнове.

Ова књига настала је као студија која се бави најзначајнијим питањима реформи институција и будућности ЕУ. Фуше сматра да нове институције очекују велики изазови, пре свега редефинисање односа ЕУ са главним саговорницима на међународној сцени, њеним грађанима, њеним старим и будућим чланицама и глобализованим светом.

О књизи су говорили:

проф. др Предраг Симић

проф. др Тања Мишчевић

мр Никола Јовановић

и проф. др Мишел Фуше

Фуше се у књизи бави и Лисабонским споразумом, поред питања о активностима које би ЕУ требало да предузме поводом глобализације, светске економске кризе и климатских промена.

Говорећи о књизи, аутор се осврнуо и на садашњи положај Србије на путу приступању ЕУ, оценивши да је година на измаку била изузетно важна и позитивна за процес придруживања Србије Европској унији.

„Ратификацијом Споразума из Лисабона дефинисане су нове идеје и значајне иновације у деловању ЕУ. Захваљујући томе, сада се можемо посветити самој суштини европских интеграција, што су добре вести и за Србију. Сматрам да је крај 2009. за вашу земљу био јако добар у том смислу, и да је од 2001. године пређен пут који је тада деловао изузетно неизвесно“, рекао је Фуше.

Тања Мишчевић, уредник библиотеке „Европска унија“, оценила је да ће ова књига бити значајна помоћ у учењу и садашњих и будућих студената.

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука у Београду и доскорашњи амбасадор Србије у Француској, такође је нагласио значај Фушеовог дела: „Као што је прва књига Мишела Фушеа Европске републике била прави буквар Европске уније, тако је и ова књига сада значајан водич у тренутку када је Унија добила свог председника и министра спољних послова“.

Професор доктор Фуше, географ и дипломата, саветник је за политичка и стратешка питања у кабинету француског министра спољних послова. Фуше важи и за једног од идејних твораца споразума у Рамбујеу. Његова најпознатија дела су: Фронтови и границе, Европски фрагменти, Геополитика Дунава, Европа  је будућност света, а 2009. приредио је извештај Фондације Робер Шуман о стању ЕУ.