ЛАЗАРЕВА КЛЕТ
ЛАЗАРЕВА КЛЕТ књига прва
прво издање, 2022, 13,5 x 20 цм, 324 стр., броширан повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-2894-2
Пуна цена:
1.430,00 ДИН

Цена на сајту:
1.215,50 ДИН + (трошкови доставе)

Цена за чланове клуба са попустом:
1.072,50 ДИН
+ (трошкови доставе)
Ово није само прича Драганова. Ово је прича и Урошева који, градећи лик истоименог дечака, са својим малим страховањима и  оптерећењима приступа животним изазовима.

Једанаестогодишњи дечак неколико пута испраћа оца на пут поплочан неизвесношћу и сваки пут, када се отац врати, он снагу радости спутава у себи јер се боји следећег телефонског позива. Стога млађи приповедач не остаје на маргини испричаног, него из соствене стајне тачке и угла посматрања гради свој мали, брижни и радознали поглед на свет. Прича се мора преносити на млађа поколења. За незаборав.

Допуњујући један другога, свезнајући и наслућујући приповедач, граде заједничку слику света која се налази на међи субјективног и објективног становишта. Заједничка мисао остварена у наслову Лазарева клет наводи на помисао да је истина у овим делима не само уметничка него и историјска, да се клет може протумачити као клетва цара Лазара, бранитеља и вишевековног чувара српске земље, али и као завет оца и сина Живаљевића који су положили својим прецима и који ће подарити наследницима незаборав у јединственом зарицању „за крст часни и слободу златну“.

Намеће се закључак да се историја понавља.

У четрнаестом веку, када је турски цар Мурат пошао да сравни са земљом још једну територију, љуто је узвикнуо кнез Лазар:

Да је коме послушати било
Како љуто кнеже проклињаше:

„Ко не дође на бој на Косово,
Од руке му ништа не родило:
Ни у пољу бјелица пшеница,
Ни у брду винова лозица!“

Свесни кнежеве клетве, творци овога дела остају доследни, алудирајући на онога „ко је рођен за по једном мрети“ а чија част живи док је српске земље и чувења.

Намеће се неодвојива веза напада Турака из 14. и НАТО напада из 20. века. Крвава, освајачка, убилачка, погубна, бешчасна и нечасна.

Србијо незаборави!

Извод из рецензије Јадранке Милошевић,
доктора филолошких наука