У непрекидном путовању
које се расплиће од Индије до Бразила, од Мексика до Италије и његове толико вољене
Португалије, глас Антонија Табукија учи нас да путовање никада није само једноставно
откривање неког места. Путовање је одлазак, боравак, напуштање. Путовање је способност
да током боравка посматрамо свет око себе и повежемо особе с местима. Путовање чине
људи, имена, куће, место боравка, али и књиге и приче. Преглед фантастичних градова,
писаца, читања Стивенсона, тајанствена реченица ујака пред фрескама Блаженог Анђелика,
планине Есе де Кеироша, Унгаретијев Египат, подсећање на Амазонију...
„Путник сам који
никада није путовао да би о томе писао, што ми се увек чинило будаласто. То је исто као кад би неко хтео да се
заљуби како би написао књигу о љубави.“
(Антонио Табуки)