„Међу виђеније теоретичаре западноевропског простора средине двадесетог века спада, свакако, оксфордски професор Џон Пламенац. Својим делом и оригиналношћу, Пламенац је изборио своје достојно место и препознатљивост у одабраној породици политичких мислилаца савременог доба. Нема посебних књига, докторских или магистарских дисертација, па ни запаженијег броја енциклопедијских одредница које би биле посвећене његовом делу. Али, чуђењу нема места ако се има у виду да и дела многих других умних филозофа и теоретичара нису била дужег трајања.
У сенци многих инстант произвођених квазииноватора и помодараца стајали су и други умни мислиоци без великог смисла и жеље за саморекламирањем и помпом. Међу те умније а ћудљивије писце припадао је и Џон Пламенац. Могло би се рећи да је, у поређењу с многим од њих, Пламенац мало боље, али још увек не сасвим добро, прошао. Његово име се још помиње у мањем броју озбиљних расправа. То, наравно, није довољно с обзиром на његов теоријски опус и ако се желе сачувати и развијати досадашња достигнућа и тековине политичке мисли. Но, верујемо да чудно и ћудљиво решето времена не признаје импровизације, наметања, прескакања и заскакања. Оно даје шансу разуму и моралу да покажу своју моћ и делотворност. Од људи, нарочито оних који се баве политичком теоријом и науком, зависи хоће ли ову потенцијалну шансу освестити и искористити. Чини се да је дошло време да се и Пламенцу поклони већа пажња од оне досадашње...“ (проф. др Вучина Васовић)