Увек нестрпљив, грозничав, занесен, обилан и преобилан и као омађијан неким духовима који му нису дозвољавали ни једног јединог часа да предахне, Винавер је био годинама, читавих неколико деценија, од пре балканских ратова до најновијег времена, до своје смрти (1955), виђен и примећен, али је дубље сагледан и схваћен тек када својим тумачима није могао да приреди никакво ново изненађење. Ван сваке сумње, уградио је себе у основе најновије српске културе језика и стиха, али је најчешће, по правилу средине у којој царује оно што је он назвао (без озлојеђености, са осмехом) „мудрост локалних шерета“, оглашаван за дух који се, истина, одликује такозваном великом културом, па и луцидношћу какве једва да још понегде има, али чија су се култура и луцидност расејали, по злосрећној његовој судбини, на све стране, тако да он није успео нигде да се истинитије „нађе“, ни у есејистици, ни у поезији.
24. Октобар 2012.
Трећег дана актуелног 57. Међународног београдског сајма књига, у уторак 23. октобра, Гласник је у сали „Борислав Пекић“ представио свој издавачки подухват године – Дела Станислава Винавера (девет од планираних осамнаест књига), које је приредио проф. др Гојко Тешић, а која су резултат саиздавачке сарадње Гласника и Завода за уџбенике.
О том истинском подухвату говорили су проф. др Гојко Тешић, уредница Милка Зјачић Аврамовић и снаја Станислава Винавера – Надежда Винавер.
Уредница Милка Зјачић Аврамовић је нагласила изузетну пожртвованост свих људи који су учествовали у припреми ових издања у протеклих годину дана.
„За кратко време је требало припремити, штампати и увезати 5.400 страна у укупном тиражу од 9.000 примерака, па смо за ових годину дана више времена проводили у том послу него са својим породицама“, напоменула је она.
Она је такође навела и чињеницу да је Винавер још за живота био специфичан пример аутора који је и након смрти био толико нападан и толико брањен, толико оспораван и толико хваљен. Свим читаоцима ових дела пожелела је да осете дух Винавера који ће сигурно наставити да их прати.
Надежда Винавер је оценила да, када се у обзир узме број тема и страница које је Станислав Винавер покренуо и исписао, човек свакако мора да се запита како је могуће да је један човек био способан да све то промишља и тумачи.
„Он је пре свега био песник и жалосно је да се о томе тако мало зна, а потом и књижевник и књижевни критичар, али и позоришни и музички критичар, новинар, преводилац и дипломата, а чак и изузетно надарен математичар – реткост је тако срећна људска природа која је успела да од првог дана скупља различита знања која су се потом слагала и надограђивала баш онако како је то требало“, нагласила је она констатујући да је Винавер увек био на висини европске мисли, али и велики борац за српски језик који је за њега био рајски језик.
Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке проф. др Гојко Тешић, истакао је да је са ових првих девет књига остварено пола његовог сна који заправо представља жељу да се Станислав Винавер на прави начин врати у српску културу.
„Винавер је био чудотворац српског језика, човек који је спојио Србију са Европом и обратно“, закључио је он.
У првом колу Винаверових дела, објављене су књиге Рани радови, Пантологије – Алејбегова слама, Чардак ни на небу ни на земљи, Одбрана песништва, Заноси и пркоси Лазе Костића, Видело света, Душа, звер, свест, Језик наш насушни – граматика и надграматика и Београдско огледало.
Четвртог сајамског дана, у среду 24. октобра, Гласник ће у сали „Слободан Селенић“ представити књигу Разговори с Милошевићем Ајвора Робертса, својевремено амбасадора Велике Британије у Југославији, који ће потом на штанду Гласника у арени Хале 1 потписивати примерке своје књиге.