Сакрално понекад додирне уметниково биће и тако покрене његов дух, његову имагинацију. За дејство енергије сакралног у стваралачком чину није пресудно да ли је такав додир трајао само један трен или много дуже, да ли је био тангенционалан, једва приметан, тако да га уметник можда није био ни свестан, или је онај који у уметнику ствара био, уз пуну самосвест, дубље и по разним правцима прожет таквом енергијом.
Зато је, на крају, од пресудне важности уочити шта значи то што Matеr gloriosa у Гетеовом Фаусту одобрава, уважава, земаљску љубав, у свим њеним видовима. Не значи да човек, самим тим што постоји, што се нашао на овом свету, већ уме и да воли. То треба да научи.