саиздаваштво са Уставним судом Србије
прво издање, 2012.
16 х 24 цм, 484 стр.
броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-1067-1
Пуна цена:
2.970,00 ДИН
Цена на сајту:
1.930,50 ДИН + (трошкови доставе)
Књигу тренутно не можете наручити од нас.
Уставни судија између негативног и позитивног активизма
Представљена књига
ЉУДСКА ПРАВА И УСТАВНА ДЕМОКРАТИЈА
11. Јун 2012.
У Клубу – књижари – галерији Гласник је у петак, 8. јуна представљена књига Људска права и уставна демократија – Уставни судија између негативног и позитивног активизма Цирила Рибичича, у издању Гласника и Уставног суда Републике Србије.
О књизи су, осим аутора, говорили: проф. др Драгољуб Поповић, судија Европског суда за људска права, др Боса Ненадић, судија Уставног суда Републике Србије и доц. др Танасије Маринковић, уредник Гласникове Правне библиотеке.
„Одлуке Уставног суда које су најважније и најбоље не говоре само о његовом раду, већ и о озбиљним повредама људских права у некој држави, због чега су и оне донете“, рекао је некадашњи потпредседник Уставног суда Словеније, Рибичич.
У књизи, аутор најважније одлуке за заштиту људских и мањинских права назива „величанственим“. У њих је убројао одуке о враћању пребивалишта такозваним избрисаним грађанима или о противуставном уређењу принудног задржавања у психијатријској установи.
Говорећи о отпору на који могу да наиђу одлуке Уставног суда, Рибичич је рекао да без обзира на то колико биле јаке извршна и законодавна власт у тренутку доношења одлука, оне не могу добити „рат“ против Уставног суда, јер је то заправо противљење Уставу и поштовању људских права.
У једном делу књиге он је навео и одлуке где је због неслагања изнео издвојена мишљења, за која је судија Уставног суда Србије Боса Ненадић рекла да представљају једно од најважнијих јемстава судијске независности.
Према речима Босе Ненадић, Рибичич указује да је саставни део улоге судије Уставног суда да истрајава на сопственом ставу који иде у корист уставности и људских права, као и да га брани укључујући и издвојено мишљење.
Поповић је рекао да издвојено мишљење повећава одговорност судија за пресуду коју донесу, јер судија зна да постоји могућност да његов колега саопшти своје мишљење које је изнео током већања.