Лексикон Града Крагујевца на једном месту, на довољно прегледан и економичан начин, презентује целовиту слику града у његовом вишевековном постојању и савременом животу. Гласник и Град Крагујевац приступили су реализацији овог пројекта, свесни његовог великог значаја, како за град Крагујевац, тако и за читаву Србију, јер је историја Крагујевца, нарочито у првој половини XIX века и времену обнове српске државности, увелико била и срж историје Србије, а и данас је Крагујевац један од најзначајнијих српских градова. Пошло се, дакле, од концепта да би на једном месту требало обрадити све важно што се у прошлости града дешавало, с једне стране, као и да се, с друге стране, прикажу савремени живот и развој града. Опредељење да се то реализује кроз форму лексикона, свакако је најефикаснији и најприкладнији начин да се један тако обиман материјал – обрађен у форми кратких и сажетих лексиконских одредница, сложених азбучним редом својих назива – учини доступан читаоцу.
Овај замашан посао окупио је више од 70 сарадника различитих струка и занимања: историчара, археолога, етнолога, историчара уметности, социолога, архитеката, урбаниста, књижевника, сликара, правника, економиста, инжењера, новинара, публициста. Рад се одвијао у оквиру девет тематских области, са тимовима на чијем челу су били уредници: Наташа Николић (прошлост, становништво), Предраг Илић (градска управа и политички живот), Верољуб Трифуновић (топографија), Зоран Петровић (култура), Мирјана Андрић (уметност), Нина Милановић (институције), Слободан Лазић (привреда), Казимир Петровић (спорт) и Лела Вујошевић (живот, навике, обичаји). Рад уредника области координирао је уредник Крагујевачког лексикона, Боривоје Радић, а на челу читавог тима био је главни уредник Лексикона градова Србије, Миливоје Стефановић.
После трогодишњег рада на изради азбучника, писању одредница – њиховој уредничкој, редакторској и лекторској обради – коначно смо уобличили Крагујевачки лексикон, тако да садржи 1.882 одреднице, на 1.000 ауторских страна текста и више од 800 фотографија, мапа, планова и других ликовних прилога.
Представљен КРАГУЈЕВАЧКИ ЛЕКСИКОН
08. МАЈ 2013.
У оквиру прославе Дана Града Крагујевца у уторак, 7. маја у сали Скупштине Града Крагујевца представљен је Крагујевачки лексикон.
Испред Гласника и Града Крагујевца присуствовали су проф. др Радош Љушић, в. д. директора ЈП Службени гласник, Небојша Здравковић, заменик градоначелника Града Крагујевца, Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца, Миливоје Стефановић, уредник Лексикографске редакције ЈП Службени гласник, Боривоје Радић, уредник Крагујевачког лексикона и проф. др Драшко Ређеп, књижевник и књижевни критичар.
Крагујевачки лексикон је уобличен после трогодишњег рада. Тај посао је окупио више од 70 сарадника различитих струка и занимања. Садржи 1.882 одреднице, на 1.000 ауторских страна текста и више од 800 фотографија, мапа, планова и других ликовних прилога.
Ово издање је својеврсна енциклопедија града на више од 600 страна. Реч је о, за сад, трећој објављеној књизи у едицији Лексикони градова Србије, која је конципирана као мозаички приказ садашњости и прошлости, живота и духа урбаног простора Србије. Едиција ће, како се планира, садржати 25 томова, колико у Србији има насељених места са званичним статусом града, навели су представници Гласника, подсетивши да су до сада лексиконе добили Ниш и Пирот.
„Овим лексиконом добили смо својеврстан водич кроз наш град, кроз његове улице, тргове, паркове, музеје, спортске објекте, институције и невероватно је колико читајући његове одреднице откривамо многе ствари о којима нисмо знали а биле су нам пред очима“, рекао је Радић. „У њему смо посебно обрадили период када је Крагујевац био престоница обновљене српске државе и када се овде на известан начин писала историја Србије у XIX веку; када су стасавале установе које су ишле уз престоницу што представља срж историје Србије тог времена“, навео је oн.
Стефановић је истакао да је овакве пројекте тешко радити од нуле, и да у земљама где постоји лексикографска традиција већ постоје издања која се допуњују и обнављају. „У том смислу, ова књига ће неким другим људима послужити као добра основа, а протоком времена и она ће свакако захтевати иновирање“, објаснио је он.
Ређеп је нагласио да је у питању један од оних подухвата који моћно, већ сад оверава сва наша искуства, мисли, промишљања различитих рангова у вези са тако значајним историјским српским градом какав је Крагујевац. Он је рекао да је књига још увек отворена и да би свако од нас могао да допише своје странице, али да оставимо да то ураде они који су млађи од нас и који ће тек доћи јер се лексикони пишу за столећа, а не само за једну генерацију.
Захваливши се Гласнику на сарадњи, Здравковић је рекао да је представљање Крагујевачког лексикона један од најзначајнијих догађаја обележавања Дана града, јер он представља систематизовану хронологију Крагујевца од првог помињања града и археолошких локалитета, преко свих значајних историјских чињеница до важних догађаја у савременом животу.
Овај методолошки и организационо сложен подухват, Гласник је реализовао у сарадњи са градовима чији су лидери, градоначелници и управе препознали потребу да се, наспрам виртуелних простора данашњице, њихове урбане заједнице представе књигом. Као и код претходних, Нишког и Пиротског лексикона, ради што адекватније тематизације одредница, засноване на добром познавању грађе и доступности примарних извора, уреднички и ауторски тимови формирани су и у Крагујевцу.
Лексикон на једном месту, на довољно прегледан и економичан начин, презентује целовиту слику града у његовом вишевековном постојању и савременом животу. Гласник и Град Крагујевац приступили су реализацији овог пројекта, свесни његовог значаја, како за Крагујевац, тако и за читаву Србију, јер је историја Крагујевца, нарочито у првој половини XIX века и времену обнове српске државности, увелико била и срж историје Србије, а и данас је Крагујевац један од најзначајнијих српских градова. С правом се може рећи да је Крагујевац кроз свој лексикон добио јединствену ризницу података из свих области живота, од настанка града до данашњих дана.