Тајланд,
Бурма, Лаос, Камбоџа и Вијетнам, а затим и Сингапур, земље су у којима је током
1993. и 1994.
године Маја Херман Секулић боравила
и у којима је, водећи путописни
дневник, створила основу за писање Прозора
у жаду. Путовање по Југоисточној Азији
за читаоца ове књиге почиње из Бангкока, марта 1993, дакле из Тајланда, који је, уз Бурму,
традиционално изоловану, најмање познат нашој публици. Читалац бива
просто бомбардован низовима информација и узбудљивим сликама с улице, из центра
и предграђа, из храмова
и летовалишта, а ауторка се труди да му предочи
и другу, тамнију страну живота Тајланђана...
Ауторка
ће потом ступити у загонетни „златни троугао“
између Тајланда, Лаоса и Бурме, ,,крај опијума, кријумчарења
и племенских конфликата, да би се највише позабавила Бурмом – земљом каква нигде
не постоји.
Најтуробније
странице овог путописа посвећене су Камбоџи,
последицама„комунизма“ Пола Пота и траговима
индустрије геноцида.
Необичност Прозора у жаду је
чињеница да књига има два епилога – први, „природни“,
у којем нам ауторка говори о магичном зеленом камену – жаду и његовом
„хладном
срцу“, и други – који се бави биографијом
Џима Томпсона, Американца који је стигао у Индокину као ратник и шпијун,
потом заволео те крајеве, патентирао бојење тајландске свиле,
обогатио се и онда, под крајње загонетним околностима, нестао
у топло ускршње поподне 1967. године...
Васа Павковић