прво издање, 2010.
14 х 20 цм, 472 стр.
тврди повез, латиница
978-86-519-0541-7
Пуна цена:
1.540,00 ДИН
Цена на сајту:
550,00 ДИН + (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
550,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
Последње дело познатог теоретичара Праксис групе! Са свог добро познатог становишта „повесног мишљења“, Кангрга преиспитује и поново поставља проблем спекулације и спекулативног мишљења. Премда усредсређен на разматрање немачке класичне филозофије и Марксовог мишљења, аутор успева да се позабави и целином нововековне континенталне спекулативне филозофије. Спекулација и филозофија стога представља синтезу свих Кангргиних ранијих истраживања.
Представљање књиге
СПЕКУЛАЦИЈА И ФИЛОЗОФИЈА ОД ФИХТЕА ДО МАРКСА
01. Октобар 2010.
У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 30. септембра, представљена је књига Спекулација и филозофија од Фихтеа до Маркса Милана Кангрге, о којој су говорили Гајо Секулић, Загорка Голубовић, Лино Вељак и Божидар Јакшић.
Секулић је истакао да Кангрга „даје привилегирано место спекулацији“ и да би „више волео да га зову спекулантом, него филозофом“, док је Голубовић нагласила да је Кангрга један од највећих спекулативних филозофа и да је реч о делу које се не чита, већ се мора проучавати.
„Кангрга је у овом делу превазишао самог себе и доспео до битног код Маркса – до спекулације“, рекла је Голубовић. „Ослањајући се на Канта, а нарочито на Фихтеа и Шелинга, он прави разлику између филозофије и спекулације и показује да Марксова теорија није економистичка. Он указује да је тек онда када субјект дође до самосвести и принцип слободе до краја заступљен, а филозоф који се не држи тога и не може бити филозоф“.
Вељак је признао да у промоцији учествује „са подјељеним осјећањима“, јер осећа „задовољство и почаст, с обзиром да је у питању књига великог мислиоца и његовог учитеља“, али и жаљење јер Кангрга није „истина само физички, присутан на овој промоцији“.
„Ова књига је примарно посвјећена актуелности Марксове филозофије која се темељи на аргументацији насталој на тлу претпоставки за разумјевање разлике између спекулације и филозофије“, рекао је Вељак.
Јакшић је оценио да су у бити Кангргине филозофије „питања човјека, човјекове слободе и човјековог достојанства“.
„Служећи се Хегеловим и Марксовим идејама, он долази до аутентичних одговора, који никако нису хегелијански или марксистички. Милану Кангрги су покушавали оспорити многе ствари, али му нико не може оспорити огромну филозофску ерудицију“, закључио је Јакшић.
Сам Кангрга је у једном од поглавља овог дела записао следеће:
„Овдје се дакако спонтано поставља прије свега питање: Гдје је досад и гдје у свијету било тога комунизма?! Ако неки сувремени ’мудраци’ свих боја и калибара то знају, било би свакако не само вриједно, него повијесно значајно да смо тај комунизам – већ имали?! Баш згодно, али се свакодневно брбља о ’комунизму и посткомунизму’, што је благо речено обични – безобразлук! Без обзира на то, долазио он с било које стране, пропагандистичке или из најобичнијег незнања, односно оног упорног ’здравог разума’ који нас својим примитивизмом прати у стопу сваког дана у свијету! Ако пак о комунизму и посткомунизму као нечему у реалитету већ постојећем (па смо онда ’на срећу’ тај комунизам ’укинули’) говоре тзв. интелектуалци, па чак и по струци ’филозофи политике’, онда је на дјелу двоструки безобразлук, јер се не зна је ли посриједи ’помањкање памети’ или можда нешто још и горе: обични банални интерес или пука (професионална) корист, било дословно било за вољу ’имиџа’ пред јавношћу, па ћемо онда ’добити и аплауз’ од постојеће (у нас националистичке) власти, или од – свјетине, која је по Његошу: ’стока једна грдна’!?“.