Тајна Новог Београда 2
- Када ме неко представи као истраживача тајни Београда онда ми је симпатично када ме неко назове старим Београђанином пошто нисам рођен у Београду. Рођен сам у Задру јер ми је отац био војно лице па је тамо био у служби. Имао сам шест година када смо дошли у Београд. Први проблем који је мој отац имао је када сам му тражио да ме изведе на риву да прошетам. Одвео ме је на ушће Саве у Дунав и рекао “то ти је то”, а ја сам био разочаран јер се види друга обала.
На новобеоградској обали је одрастао тако да је имао времена да га заволи и да изучи доста тајни које скрива тај део престонице. Сећа се играња у песку кога је било доста у Новом Београду, по неким трскама које су такође постојале почетком седамдесетих.
- На страну да ставим политичко уређење, после страшних турбуленција које смо имали на овом простору схватио сам да је моје детињство био доста леп период. Били смо безбрижни, имали смо осећај безбедности, морал је био другачији, као и однос према породици, заједници. У време мог одрастања знали смо обојицу наркомана у Београду.
Након две године усмереног образовања у Десетој београдској гимназији па Правнобиротехничкој школи уписао је Правни факултет. Није био део екипе за “цлубинг” нити за дискотеке, али је “изучавао кафану као институцију са свих аспеката”.
- Седели смо често на “Стенки” док је још била на броду. Знали смо сами да направимо журку и да се добро проведемо. Свирао сам мало гитару и хармонику. Осећали смо се слободно – нас петорица одемо возом до Сежане, па смо се поред Ријеке, Задра спуштали аутостопом до Дубровника. Била је то турнеја по омладинским камповима јадранске обале за мало новца. Јадран је био препун девојака из иностранства тако да је вредело учити стране језике у школи. Тада смо говорили – “када је овако добро сада, какво ли нас време тек чека”.
Када је пре неколико година почео да проучава мање познату историју Новог Београда није ни сањао на каква интересантна сазнања ће наићи. Књига “Тајна Новог Београда” која је изашла прошле године је право откриће за Новобеограђане.
- Београђани су подацима из те књиге запрепашћени. Када смо почели да истражујемо ни мој кум Мирко Радоњић ни ја нисмо знали шта нас све чека. Када сам добио фотографије насипање Новог Београда 1938, моста краља Александра и друге, од среће нисам могао да спавам.