Зоран Богнар
Песник, есејиста, прозни писац, књижевни критичар и антологичар, рођен је 30. јануара 1965. године у Вуковару. Поезија Зорана Богнара превођена је на италијански, француски, енглески, мађарски, немачки, шведски, словеначки, македонски, шпански, турски, јерменски, грчки, холандски, фриски, пољски, румунски, арапски и бугарски језик.
О књижевном делу Зорана Богнара објављено је преко 200 есеја, критика и студија, као и једна монографија (Владан Панковић и Никица Банић: Атлетско ходочашће над јелисејским водама и пољима Зорана Богнара, Ужице,2002).
Добитник је многих националних књижевних награда од којих издвајамо "Печат вароши сремскокарловачке" (1993), "Матићев шал" (1994), "Стеван Пешић" (1994), "Блажо Шћепановић" (1996), "Раде Драинац" (1999), "Исидора Секулић" (1999), "Србољуб Митић"(2000), "Милутин Ускоковић" (2003), „Слободан Џунић" (2006), "Милан Богдановић" (2009), "Димитрије Митриновић" (2010), Високо специјално признање Академије "Иво Андрић" (2010); три интернационалне награде: "Ваннелли" (Италија, 1997), "Медитерранеан Лион" (Монтенегро, 1998) и "Хуберт Бурда" (Немачка, 1999); као и престижне стипендије фондације Вилле Wалдберте (Немачка, 2002), једне од најетаблиранијих европских кућа писаца у којој су боравили и стварали многи светски признати писци као што су Томас Ман, Збигњев Херберт, Хлебњиков, Михаел Кригер, Иштван Ерши и многи други.
Живи и ради у Београду као професионални књижевник. Председник је Фонда „Арс Лонга" за очување лепих уметности.