Постоје многе каже о Уленспигелу. Многа места причају да је кроз њих прошао. Две гробнице се отимају о славу да у њима почивају Уленспигелови земни остаци. Обе носе исти знамен: сову с огледалом, мудрост и лакрдију. Кроз пожутеле хронике, кроз прастара предања, пратимо лутања и мене исконскога лика Уленспигела. Лутао је кроз многе крајеве и изводио многе шеретлуке. Изрекао је многе пакости, кроз које је просијавала љубав, многе будалаштине, које су биле мудрије од охоле учености. И где год је пролазио, орио се смех, који је био одјек горчине. И повест његова живота увире најзад у незнано, ишчезава му траг, да би онда поново искрснуо, измешан и прожет лицима и делима других ликова и јунака народног предања (Ото Бихаљи-Мерин).Тил Ојленшпигел је заправо био дангуба и нитков; бесмислена и луда судбина га је начинила великим: краљем скитница. Залуд га је било заодевати моралношћу и оправдавати га. Оправдавао се он сам својим несташлуцима и смицалицама. Он није хтео да искупљује нације; хтео је да смаже дебелу гуску, да пије вина и да легне у дебелу хладовину (Бела Хамваш).'
превео с француског Живојин Вукадиновић/ превела с немачког Аница Савић Ребац, 2015, 13,5 х 20 цм, 812 стр., броширан повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-1946-9