Налазите се | Аутори - Зоран Љ. Николић
Зоран Љ. Николић
Зоран Љ. Николић

Зоран Љ. Николић (1967), новинар и публициста, од 1997. године ради за Вечерње новости. Прву књигу Београд испод Београда (заједно са др Видојем Голубовићем) објавио је 2002. године. То истраживачко дело, које се бави заборављеним подземним објектима и другим тајнама које се крију испод престонице, за кратко време доживело је седам издања и често је на врху листа читаности.
Три године касније, 2005, као аутор потписује књигу Масонски симболи у Београду која истражује трагове које су у главном граду оставили слободни зидари и која већ има три издања и значајан број читалаца.
Априла 2007. године изненађује публику сатиричном књигом Глобализација за неупућене која се на саркастичан начин бави данашњицом, да би се 2010. године поново вратио истраживачком новинарству и публицистици, овог пута са Мирком Радоњићем, објављујући књигу Тајна Новог Београда. Током 2011. године објавио је и збирку поезије Декада, а Град тајни му је први роман.


Зоран Љ. Николић: Београд лежи на тајнама
Правда.рс :: Култура | 16. јун 2011. | 19:17

БЕ­О­ГРАД – Књи­га­ма „Бе­о­град ис­под Бе­о­гра­да“, у са­рад­њи са др Ви­до­јем Го­лу­бо­ви­ћем, „Ма­сон­ски сим­бо­ли у Бе­о­гра­ду“ и „Тај­на Но­вог Бе­о­гра­да“, ко­ју је на­пи­сао са Мир­ком Ра­до­њи­ћем, Зо­ран Љ. Ни­ко­лић је ус­та­ла­сао срп­ску јав­ност и ство­рио пра­ве исто­риј­ске, по­пу­лар­не бест­се­ле­ре, ко­ји на по­се­бан на­чин от­кри­ва­ју тај­не пре­сто­ни­це Ср­би­је кроз про­ху­ја­ле ве­ко­ве. Сво­јим пр­вим ро­ма­ном „Град тај­ни“, ко­ји се упра­во по­ја­вио пред чи­та­о­ци­ма, Ни­ко­лић на­ста­вља са раз­от­кри­ва­њем ми­сте­ри­ја ко­је Бе­о­град кри­је у се­би и ко­је су нам сви­ма пред очи­ма, али ко­је не уме­мо да са­гле­да­мо и ви­ди­мо на пра­ви на­чин. О тај­на­ма, срп­ским илу­зи­ја­ма и ду­гу ко­ји има­мо пре­ма на­шим пре­ци­ма, у ин­тер­вјуу за „Прав­ду“ го­во­ри књи­жев­ник и но­ви­нар Зо­ран Љ. Ни­ко­лић.
– „Град тај­ни“, осим што је мој де­би­тант­ски ро­ман, у се­би има мно­го то­га ауто­би­о­граф­ског, а на­рав­но да је при­сут­на и фик­ци­ја. За­пра­во, ми­слим да је фик­ци­ју те­шко одво­ји­ти од ствар­но­сти и обрат­но, и овим ви­дом бе­ле­три­сти­ке чи­та­о­ци­ма сам по­ку­шао да по­ну­дим број­на пи­та­ња, али и од­го­во­ре – ка­же на по­чет­ку раз­го­во­ра Зо­ран Ни­ко­лић.
У ро­ма­ну се, из­ме­ђу оста­лог, го­во­ри о про­на­ла­же­њу Ати­ли­ног гро­ба у Бе­о­гра­ду. От­куд во­ђа Ху­на као ин­спи­ра­ци­ја?
–Ати­ла је ве­о­ма за­хва­лан лик, јер се на ње­го­вим те­ме­љи­ма из­гра­ди­ла чи­та­ва за­пад­на ци­ви­ли­за­ци­ја, па и ова на­ша. Ка­да го­во­ри­мо о за­пад­ној ци­ви­ли­за­ци­ји, она да­нас, ма ка­ко то чуд­но зву­ча­ло, по­чи­ва на не­по­што­ва­њу де­сет Бож­јих за­по­ве­сти. Бо­га је за­ме­нио до­лар и сми­сао да­нас по­се­ду­је са­мо оно што мо­же да се унов­чи. Оно што је искон­ски ва­ља­ло у на­шим пре­ци­ма мо­дер­но до­ба по­ку­ша­ва да из­ме­сти из на­шег ге­но­ти­па и да по­ста­ви но­ва вред­но­сна ме­ри­ла. Же­лео сам да овај ро­ман про­го­во­ри упра­во о тим, на­жа­лост за­бо­ра­вље­ним де­да­ма и пра­де­до­ви­ма свих нас, ко­ји су сво­је жи­во­те да­ли за не­ку бо­љу Ср­би­ју и ко­ји­ма смо оста­ли ду­жни.
Бе­о­град у ро­ма­ну на­зи­ва­те „гра­дом тај­ни“. Ко­ли­ко за­пра­во зна­мо о пре­сто­ни­ци Ср­би­је?
–Бе­о­град је ве­ли­ка тај­на, а ујед­но и не­скри­ве­на ле­по­та, ко­ја је, опет, скри­ве­на упра­во од очи­ју оних ко­ји у ње­му жи­ве, јер то не же­ле да ви­де. У нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва не зна­мо шта нам се на­ла­зи под но­га­ма ка­да хо­да­мо бе­о­град­ским ули­ца­ма, по­себ­но оним у цен­тру гра­да, око Са­ве, или Зе­му­ном и Но­вим Бе­о­гра­дом. Цео град је ис­пре­се­цан ла­гу­ми­ма, ко­ји се про­те­жу на све стра­не гра­да. Та­шмај­дан се и дан-да­нас на­ла­зи на гро­бљу, а лаж је да је Бе­о­град град на са­мо две ре­ке. Бе­о­град има без­број из­во­ра, Мо­кро­лу­шка ре­ка про­ти­че ис­под ауто­пу­та, ис­под хо­те­ла „Мо­сква“ се на­ла­зи пет из­во­ра, а има их и ис­под згра­де БИП-а, у Ска­дар­ли­ји…
Да ли, по ва­шем ми­шље­њу, зна­мо да це­ни­мо све то што Бе­о­град има?
–Ла­гу­ми ис­под Бе­о­гра­да су у истом или го­рем ста­њу као и пре де­се­так го­ди­на, ка­да је књи­га „Бе­о­град ис­под Бе­о­гра­да“ иза­шла. Рим­ски бу­нар на Ка­ле­мег­да­ну, ко­јим је и Хич­кок био оду­ше­вљен, ни­је отво­рен за по­се­ти­о­це, а мо­же­те за­ми­сли­ти ка­кве би то би­ле атрак­ци­је за цео свет. До­вољ­но је по­ме­ну­ти да се на обо­ду Бе­о­гра­да на­ла­зи Вин­ча, пр­ва нео­лит­ска ци­ви­ли­за­ци­ја на овим про­сто­ри­ма, ста­ра 7.000 го­ди­на. Пи­там се за­што Вин­ча ни­је је­дан од зва­нич­них брен­до­ва овог гра­да. Че­сто ка­жем ка­ко нам је Бог дао пун та­њир и ве­ли­ку ка­ши­ку, а да смо са­ми кри­ви ако на кра­ју ска­па­мо од гла­ди.
Осим тај­них про­ла­за Бе­о­гра­да, про­у­ча­ва­ли сте и ма­сон­ске сим­бо­ле у глав­ном гра­ду. Ко­ли­ки је, за­пра­во, био ути­цај ма­со­на на Бе­о­град и Ср­би­ју?
–До­вољ­но је на­ве­сти по­да­так да је нај­ве­ћи ма­сон­ски скуп у све­ту одр­жан 1926. го­ди­не у Бе­о­гра­ду и да мал­те­не све ста­ре згра­де у гра­ду има­ју по не­ки ма­сон­ски сим­бол. Ис­пред ула­за у Ака­де­ми­ју на­у­ка у Кнез Ми­ха­и­ло­вој сто­ји ве­ли­ка пи­ра­ми­да, кла­си­чан ма­сон­ски сим­бол. Ма­со­ни пр­ве по­ло­ви­не 20. ве­ка би­ли су ути­цај­ни љу­ди и ис­кре­не па­три­о­те, по­пут вој­во­де Жи­во­ји­на Ми­ши­ћа, Алек­сан­дра Бе­ли­ћа, Бра­ни­сла­ва Ну­ши­ћа или Ђор­ђа Вај­фер­та. По­сто­ји сли­ка на ко­јој краљ Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић др­жи у ру­ци ма­сон­ски че­кић док по­ла­же ка­мен те­ме­љац на Ава­ли да би на­пра­вио Спо­ме­ник Не­зна­ном ју­на­ку, ко­ји је, та­ко­ђе, ве­ли­ки ма­сон­ски сим­бол, од­но­сно храм ко­га је про­јек­то­вао ути­цај­ни при­пад­ник ло­же Иван Ме­штро­вић.
По­сто­ји ли не­ко ме­сто у Бе­о­гра­ду ко­је се на­мер­но и да­ље др­жи као тај­но и скри­ве­но од очи­ју јав­но­сти?
– Има та­квих ме­ста, али то је пре по­сле­ди­ца бе­о­град­ског ја­ва­шлу­ка не­го бе­о­град­ске ми­сте­ри­је. Опет ћу ре­ћи ка­ко пред со­бом има­мо пра­во бла­го ко­је не пре­по­зна­је­мо и са ко­јим не зна­мо шта да ра­ди­мо. Ср­би­ја је др­жа­ва са „уну­тра­шњим са­го­ре­ва­њем“, и то је, на­жа­лост, по­ста­ла на­ша на­ци­о­нал­на суд­би­на.
 
Ни­сам срп­ски Ден Бра­ун
Мно­ги „Град тај­ни“ по­ре­де са „Да Вин­чи­је­вим ко­дом“ Де­на Бра­у­на. При­ја­ју ли вам та­ква по­ре­ђе­ња?
– Уоп­ште ми не при­ја­ју, јер то је по­след­ње што бих же­лео. „Град тај­ни“ не­ма ве­зе са оним што Ден Бра­ун пи­ше и, ка­о што сам већ ре­као, то је мој вид оду­жи­ва­ња ду­га пре­ма пре­ци­ма, ко­ји су гра­ди­ли и ства­ра­ли Бе­о­град.
Срећ­ко Ми­ло­ва­но­вић
Фото: С. Ђорђевић
МАСОНСКИ СИМБОЛИ У БЕОГРАДУ
МАСОНСКИ СИМБОЛИ У БЕОГРАДУ
Београд је био необично важна тачка на масонском плану Европе. Он је био домаћин великог међународног масонског конгреса – „Манифестација светског слободног зидарства у корист мира“ – који је одржан 11–16. септембра 1926, а којим је председавао „пресветли брат“ Ђорђе Вајферт. '
седмо издање, 2020, 15,5 х 22 цм, 300 стр., тврд повез, латиница ISBN 978-86-519-0969-9
Пуна цена:
1.980,00 ДИН

Цена на сајту:
1.881,00 ДИН + (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
1.782,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
MАСОНСКИ СИМБОЛИ У БЕОГРАДУ
Поглед у књигу
MАСОНСКИ СИМБОЛИ У БЕОГРАДУ
Ово је и први пут да један град добије књигу која читаоца води у обилазак важних улица, споменика и грађевина на овакав начин, гледано кроз утицај слободних зидара на његову историју.'
четврто издање, 2011.
13,5 х 22 цм, 300 стр.
тврд повез, латиница
978-86-519-0969-9
Пуна цена:
1.452,00 ДИН

Цена на сајту:
1.379,40 ДИН + (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
1.306,80 ДИН
+ (трошкови доставе)