Теорија медија, Естетика комуникације
Филозофски факултет Ниш
1. Никола Дедић, Утопијски простори уметности и теорије, Београд, 2009
2. Никола Дедић, Ка радикалној критици идеологије: од социјализма ка постсоцијализму, Београд
и Нови Сад, 2009
3. Никола Дедић, Ниже него људски: Срђан Ђиле Марковић и андерграунд фигурација, Београд
4. Никола Дедић, „Визуелна поезија“ у: група аутора, Историја уметности у Србији XX век, I том:
радикалне уметничке праксе 1913-2008, Београд, 2011
5. Никола Дедић, „Војвођански текстуализам“, у: група аутора, Историја уметности у Србији XX век, I том: радикалне уметничке праксе 1913-2008, Београд, 2011
6. Никола Дедић, „Фасцинације новим медијима: фотографија, филм, видео“, у: група аутора, Историја уметности у Србији XX век, I том: радикалне уметничке праксе 1913-2008, Београд, 2011
7. Никола Дедић, „Уметност и политика током седамдесетих година“, у: група аутора, Историја уметности у Србији XX век, I том: радикалне уметничке праксе 1913-2008, Београд, 2011,
8. Никола Дедић, „Неогео сликарство и скулптура“, у: група аутора, Историја уметности у Србији XX век, I том: радикалне уметничке праксе 1913-2008, Београд, 2011
9. Никола Дедић, „Борис Гројс“, у: Мишко Шуваковић и Алеш Ерјавец (ур.), Фигуре у покрету. Савремена западна естетика, филозофија и теорија уметности, Београд, 2009
10. Nikola Dedić, “Art, Neurosis, Project: From Fordist to Post-Fordist Model of Production”, Polona Tratnik (ed.), Art, Resistance, Subverison, Madness, Koper, 2009
11. Никола Дедић, „Пејзажни идентитет“, група аутора, Европски контексти уметности XX века у
Војводини, Нови Сад, 2008,
12. Никола Дедић, “Социјалистички естетизам или борба за социјалистички модернизам“, група
аутора, Европски контексти уметности XX века у Војводини, Нови Сад, 2008, ISBN 978-86-
14. Никола Дедић, „Репрезентација и моћ: југословенска политичка уметност 1932-1950“, Зборник радова катедре за историју модерне уметности Филозофског факултета у Београду, Београд,
Награда за критичко писање о уметности „Лазар Трифуновић“ за 2010. годину
____________________________________________________________________________________________________________________
Др Јерко Јеша Денегри
Из Википедије, слободне енциклопедије
Проф. др Јерко Јеша Денегри (рођен 5. септембра 1936. у Сплиту) је југословенски и српски историчар уметности и ликовни критичар.
Биографија
Јерко Денегри је дипломирао на Филозофском факултету у Београду на групи за Историју уметности. Био је кустос у Музеју савремене уметности у Београду од 1965. до 1991. и редовни професор на Филозофском факултету у Београду од 1991. до 2007. на групи за Историју уметности. Написао је преко 3000 теоријских текстова, есеја, критика о модерној, савременој и актуелној уметности у дневној, недељној и месечној периодици као и у специјализованим часописима. Аутор је великог броја изложби југословенског и српског ликовног и визуелног стваралаштва као и монографија и предговора каталога о њиховим најзначајнијим протагонистима. Био је југословенски комесар на Бијеналу младих у Паризу, и Бијеналу у Венецији. Покренуо је и био уредник или главни уредник неколико стручних часописа: Уметност, Београд, Архитектура-урбанизам, Београд, Момент, Горњи Милановац-Београд, Пројека(р)т, Нови Сад и др. Најпознатији је теоретичар, историчар и критичар концептуалне уметности у Србији и некадашњој Југославији.
Члан је Међународног удружења уметничких критичара AICA.
Књиге (избор)
EXAT-51, (коаутор), Galerija Nova, Загреб, 1979
Apstraktna umjetnost u Hrvatskoj, 2. Logos, Сплит, 1985
Педесете: Теме српске уметности, Светови, Нови Сад, 1993
Фрагменти, Светови, Нови Сад, 1994
Шездесете: Теме српске уметности, Светови, Нови Сад, 1995
Седамдесете: Теме српске уметности, Светови, Нови Сад, 1996
Фрагменти постмодерног плурализма, Београдска уметничка сцена осамдесетих и почетка, деведесетих, CICERO, Београд, 1997
Осамдесете: Теме српске уметности, Светови, Нови Сад, 1997
Једна могућа историја модерне уметности, Београд као интернационална уметничка сцена 1965-1998, Друштво историчара уметности Србије, Београд, 1998
Деведесете: Теме српске уметности, Светови, Нови Сад, 1999
Umjetnost konstruktivnog pristupa, - EXAT 51 и Нове тенденције, Horetzky, Загреб, 2000
Студентски културни центар као уметничка сцена, СКЦ, Београд, 2003
Prilozi za drugu liniju - Kronika jednog kritičarskog zalaganja, Horetzky, Загреб, 2003
Опстанак уметности у времену кризе, CICERO, Београд, 2004
Constructive approach art: EXAT-51 - New Tendencies, Загреб, 2004
Sprehodi po slovenski moderni in postmoderni umetnosti, Artes, Копер, Пиран, 2004
Прилози за другу линију 2. Мацура, Београд и Topy, Загреб, 2005
Уметничка критика у другој половини XX века, Светови, Нови Сад, 2006
Разлози за другу линију - За нову уметност седамдесетих, Судац, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2007
Европски контексти уметности XX века у Војводини, (коаутор), Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2008
Једна могућа историја модерне уметности (друго допуњено издање), Сигнатуре, БИГЗ и Музеј савремене уметности, Београд, 2008
Теме српске уметности 1945-1970 - Од социјалистичког реализма до кинетичке уметности, Вујичић колекција, TOPY, Београд, 2009
Монографије (избор)
Вера Божичковић Поповић, (коаутор), CICERO, Београд, 1994
Миодраг Б. Протић, (koautor) Clio, Београд, 2002
Томислав Готовац, Филмски савез Хрватске, Загреб, 2003
Олга Јеврић, Topy и Војноиздавачки завод, Београд, 2005
Иван Кожарић, Матица хрватска, Сисак, 2006
Мариј Прегељ 1957-1967, Артес, Копер, Пиран, 2007
Јурај Добровић, DAF, Загреб, 2007
Ана Бешлић, (ко-аутор), Topy, Београд, 2008
Александар Срнец, Судац, Загреб, 2008
Херман Гвардјанчич, Љубљана, 2008
Деан Јокановић Тоумин, DAF, Загреб, 2009
Радомир Дамњан, Вујичић Колекција, Београд, 2010
Студије (избор)
Аспекти и алтернативе послератних покрета од енформела до сиромашне уметности, Уметност, 2, Београд, 1970, стр. 43-52
Примери концептуалне уметности у Југославији, (коаутор), Музеј савремене уметности, Београд, 1971
Примјери концептуалне умјетности у Југославији, Живот умјетности, 15-16, Загреб, 1971, стр. 147-152
Лазар Трифуновић као критичар и историчар београдског енформела, Зборник Народног музеја, Београд, 1994, стр. 249, 263
Стратегије деведесетих: једна критичка позиција, (коаутор) Clio, Београд, 1998, стр. 220-226
Критика у тексту и критика на делу, Трећи програм Радио Београда, 145, I/2010, Београд, 2010, стр. 284-292
Приредио (избор)
Dossier Beuyes, DAF, Загреб, 2003
Изложбе (избор)
Нова уметност у Србији 1970-1980 - појединци, групе, појаве, (коаутор), Музеј савремене уметности, Београд, Галерија сувремене умјетности, Загреб, Галерија уметности, Приштина, 1983
Уметност осамдесетих, (коаутор), Музеј савремене уметности, Београд, 1983
Награде
2000. Награда за животно дело Националног центра за фотографију
2010. Награда Лазар Трифуновић
____________________________________________________________________________________________________________________
Мишко Шуваковић
Београд, 1954), докторирао је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду са темом Теорија у уметности и аналитичка филозофија (1993.). Предаје на Факултету музичке уметности у Београду и на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Сарађивао је у уметничкој групи Група 143 (1975.-80.), теоријској неформалној институцији Заједница за истраживање простора (1982.-89.) и радионици/групи/цартелу/школи/нго-центру Теорија која Хода (од 2000.). Учествовао је у уређивању часописа Каталог 143 (Београд, 1975.-77.), Ментални простор (Београд, 1982.-87), Транскаталог (Нови Сад, 1995.-98.), ТкХ (Београд, од 2001.), Разлика (Тузла, од 2002.). До сада је објавио близу двадесет књига, од којих издвајамо: Сцене језика 1-2 (Београд, 1989.), Pas Tout. Fragments on art, culture, politics, poetics and art theory (Buffalo, 1994.), Пролегомена за аналитичку естетику (Нови Сад, 1995.), Постмодерна (73 појма) (Београд, 1995.), Асиметрични други. Есеји о уметницима и концептима (Нови Сад, 1996), Естетика апстрактног сликарства (Београд, 1998.), Појмовник модерне и постмодерне ликовне уметности и теорије после 1950 (Београд и Нови Сад, 1999.), Луминокинетика. Есеји о Коломану Новаку (Нови Сад, 1999.), Поинт де Цапитон. Есеји, фрагменти и медитације о умјетницима (Загреб, 2000.), Фигура, аскеза ин перверзија (Копер, 2001.), Мартек – Фаталне фигуре умјетника – Есеји о умјетности и култури XX. стољећа у Југоисточној, Источној и Средњој Еуропи кроз дјело(вање) умјетника Владе Мартека (Загреб, 2002.), Власта Делимар – монографија перформанс (са Маријаном Шпољаром и Владом Мартеком) (Загреб, 2003.) и Impossible Histories – Historical Avant-gardes, Neo-Avant-Gardes, and Post-avant-gardes in Yugoslavia, 1918-1991 (sa Dubravkom Đurić) (Cambridge Mass, 2003.).