У анализи дела опуса Душана Ковачевића који као изворишни текст има драму Балкански шпијун, Никола Јанковић полази од идеја дијалогизма и полифоније Михаила Бахтина, повезујући их са оним правцима модерне теоријске мисли који разматрају проблематику субјекта и његовог односа са идеологијом. Аутор надоградње тих теорија преузима од сувременијих теоретичара, међу којима већина наставља рад француског психоаналитичара Жака ЛаКана. Акценат у анализи стављен је на однос драмског предлошка и његове филмске адаптације, као и на међуоднос текстова, чиме се добива шира слика једног сегмента стваралаштва Душана Ковачевића.'
прво издање, 2011.
11 х 18 цм, 176 стр.
броширан повез, латиница
978-86-519-1054-1