Зборник радова Четрдесет година извршног законодавства у грађаснким поступцима
садржи низ релавантних тема које су до сада биле мало заступљене у
домаћој
научној и стручној литератури. Поред теоријских разматрања и
систематизације
знања код читавог низа релевантних питања из облсти извршног
законодавства у грађанским поступцима, размотрене су и разноврсне
практичне импликације нових прописа и судске праксе.
Након
окончања Другог светског рада (1945. године), па до 1978. године на подручју
тадашње Југославије примењивала су се правна правила која су заправо била
прилагођени закон о извршењу и обезбеђењу из 1930. године донет у Краљевини
Југославији. У периоду од 1978. године до данас у различитим облицима државних
заједница донето је више закона који су уређивали област извршног права. Иако
су сви ови закони садржали у основи идентична темељна начела (начело
законитости, начело формалног легалитета, начело заштите дужника и сл.)
постојала су одређена начела која су се озбиљно мењала у складу са правно-политичким
схватањима која су доминирала у тренутку доношења појединих закона. Она су се
углавном односила на систем правних лекова који је неколико пута мењан
(приговор и жалба) као и на обим права извршног дужника (могућност одлагања извршења,
не спровођење извршења приликом улагања правног лека, могућност вештачења и
сл.).