Дивна Попов приповеда с несумњивим даром, пуног и топлог срца, језички богато и прецизно. У средишту романа су мајка и ћерка, два лика којима нам је ефектно и емотивно снажно дочаран родбински живот, поглавито по женској линији, у прошлих неколико деценија, од Београда до Америке и натраг, такорећи из збега у збег, са свим овдашњим злочинима и недаћама опстанка, упркос којима се страст, дамари љубави и потрага за њом не стишавају. Откривалачки крај романа, који поприма аутопоетички вид, плени својим далекосежним увидима о томе у којој је мери прича с њеним обртима неразлучива од преокрета у животу.'