Стефан Хесел: Немојте да вас заведе моћ новца

Радује ме што је моја књига подстакла младе да се ангажују да промене свет у коме живимо, каже аутор бестселера Побуните се!, којим млади Европљани машу као манифестом.

Стефан Хесел није Че Гевара, већ бивши дипломата, али сматра да је побуна једини одговор на стање у коме се налази свет на почетку 21. века.

Да је славни аргентински револуционар жив, био би једанаест година млађи од Хесела, који је рођен 1917. у Немачкој. Хесел се средином двадесетих с породицом настанио у Паризу, где је научио да чита Пруста у оригиналу и упознао Марсела Дишана и авангардну уметничку сцену. Љубав према поезији је недавно показао и беспрекорно цитирајући Аполинера на расправи у оквиру позоришног фестивала у Авињону.

Члан француског Покрета отпора, близак генералу Де Голу, једно време је провео у нацистичком логору, да би, по завршетку рата, као млади дипломата присуствовао оснивању Уједињених нација и учествовао у писању Универзалне декларације о људским правима. По доласку Митерана на власт, именован је за доживотног почасног амбасадора.

Идеје које је пригрлио као млад покренуле су га да пре годину дана напише књижицу „Побуните се!” у којој износи разлоге за данашњу побуну. Главна теза је да је у последњој деценији дошло до преокрета и да су, захваљујући репресивним акцијама влада,са једне,и диктату финансијских тржишта,са друге стране, на удару социјална правда и основне људске слободе.

„Не допустите да вас заведе моћ новца“, поручио је младим генерацијама.

Књига „Побуните се!” (у оригиналу Индигнез-воус) инспирисала је младе Шпанце који су у мају изашли на улице Мадрида на највећим демонстрацијама у овој земљи од пада франкизма. „Огорчени“, како су их назвали („Лос индигнадос” у Шпанији, „дес Индигнéс“у Француској, што је директна алузија на наслов Хеселове књиге), махали су њоме као сопственим манифестом.  

Убрзо, уследили су протести у Грчкој, Израелу, САД...

Подстакнут великим успехом књиге, продате у више од три милиона примерака, преведена на 25 језика, али и критикама да јесамо поставио проблем али не и решења, Хесел је у књизи коју је потом објавио, „Ангажујте се!”, поручио да није довољно само пружати отпор већ да је неопходно стварати. Трећа књеига у низу, „Путеви наде, грађани устаните!“, коју је написао заједно са филозофом Едгаром Мореном, управо је објављена у Француској. Два бивша сдаборца из Покрета отпора, који су данас међу најуспешнијим „младим“ ауторима, од 94 и 89 година, позивају на борбу против песимизма који је завладао као последица светске економске кризе и подстичу на размишљање о радикалним реформама које ће изменити модел потрошачког друштва, заснованог на конкуренцији и понижавању, на квантитету уместо квалитета.  

Успех вашег текста показује да постоји потреба за суштинским променама…

Ако је ова мала књига имала такав одјек, ако је преведена на више од 25 језика, то је због тога што садржи констатацију да нисмо задовољни начином на који се данас управља светом, да у њему владају снаге које не желимо.

Један сте од аутора Универзалне декларације о људским правима. Да ли је овај текст и даље актуелан?

Тај текст је пророчански, то је програм који још увек није спроведен. Било је периода када је почео да се остварује – данас је више демократије него пре шездесет година – али последњих десет година сведоци смо враћања уназад, на шта треба указати и против чега се треба борити.

Да ли су владе саучесници у финансијској манипулацији која је довела до светске економске кризе?

Чинило се да смо пронашли решење након краха Лиман брадерса и осталих, када су спасене банке, али преварили смо се. Нисмо ишли путем којим је требало. Није требало толико приватизовати већ је било неопходно да владе преузму већу одговорност. Криза није заустављена и због тога што владе живе под притиском економско-финансијске олигархије и немају храбрости да јој се супротставе. Оне знају да ако се само једна влада супротстави, а друге јој се не придруже, ништа не може да се уради. Живимо у свету у коме решења за велике проблеме могу да се пронађу само на међународном нивоу. Само мале проблеме можемо да решавамо код куће.

Криза је још снажнија у земљама на маргини Европе, попут Србије. Како им повратити наду у бољу будућност?

То није лако. Земље унутар Европске уније морају још много тога да ураде како би Европа заиста била демократска. Овај посао би требало да се односи и на земље које су у Европи, а још нису у ЕУ. Искрено се надам да ћемо брзо пронаћи начин да земље које су некада биле у склопу Југославије постану део оне Европске уније која ће да се развије како би омогућила више демократије и мање потчињавања снагама светског капитализма.

На који начин глобализација мења данашњи свет?

Живимо у друштвима која су мондијализована и трпимо последице тога. Треба размишљати о томе како избећи њене штетне последице, као што је, на пример, брисање културолошких разлика. Не смемо да дозволимо да их мондијализација здроби. Истовремено, мондијализација омогућава да се упознамо са различитим културама, да заједно радимо, да превазиђемо светске проблеме, попут планетарног загађења или проблема сиромаштва.

И даље верујете у међународне институције?

Више него икада верујем у неопходност међународних институција, иако оне немају довољан ауторитет да ураде све што би могле. Поједине државе и даље имају велику моћ, али је неопходно да решавање најважнијих проблема препусте међународним институцијама. Имамо изузетну срећу што постоји организација попут Уједињених нација. Она треба да буде снажнија, да има већи утицај и да буде више демократска, како не би била израз малог броја земаља које су у Савету безбедности. Треба да се прошири и као таква, проширена, може да буде основа за стварање светске владе која нам је неопходна.

Побуну данас предводе деведесетогодишњаци?

Лако је старцу попут мене да каже шта треба да се ради. Много је теже младима да се заиста заложе за промене. Али најгори став је равнодушност, зато ме радује што је ова књига подстакла младе и мало мање младе да се ангажују у настојању да промене свет у коме смо и даље обавезни да живимо.

Ана Оташевић
(Политика)