Током историје неке књиге су доприносиле
промени и обогаћивању света. Међу таквим су,
без икакве сумње, Есеји Мишела де Монтења, изумитеља модерног облика есејистичког писања, јер су указали на нов
начин сагледавања себе и других. И ова књига управо доноси пробрана разматрања о односима међу људима.
У њој се истиче да све културе треба поштовати, да истражујући себе можемо
разумети природу људског, те износи идеју да се у
много чему човек не разликује од ма које животиње. Рођен 1553, у време кад су писали Сервантес и Шекспир,
Монтењ се, пре него што је напунио двадесет година,
такорећи повукао из јавности, на своје имање у
Бордоу, и посветио читању, и размишљању, и писању есеја. Умро је 1592. док је
радио на коначној верзији својих, за нас веома драгоцених, меланхоличних есејистичких записа.'
превела Милица Стојковић, прво издање, 2015, 11 х 18 цм, 184 стр., броширан повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-1950-6