Желидраг Никчевић

(Суптилни, префињени политичар)

Почетак - рођен је 18. јула 1956. године у Пријепољу, одакле му је била мајка Добрила, јер му је отац Милисав, правник, тад био у Србији на служби. Никчевићи су пореклом из места Стубица (подно чувеног Острога), познати су као једно од бројнијих (многи би се заклели и најбројније) братство Пјешивачко. Пјешивци слове за Крајину катунске нахије. Ђед Спасоје био је учесник свих ратова, како унук каже, за ослобођење и уједињење Српства, у којима су учествовала оба "ока у глави". Никчевићи су држали границу према Херцеговини и Никшићу, за време Турака, чиме су добрано задужили књаза Николу. Сконцентрисани су у никшићком приградском насељу Кличево и има их, није да их нема.

Детињство - кад није јурио за лоптом по некој од оближњих кличевских ливада (чији су власници Рајо Мињов и Мињо Рајов), седео је изнад шаховске табле и тренирао своје вијуге за неке озбиљније работе у животу. Шах му је постао омиљен хоби, побеђивао је на силним такмичењима, од пионирског, преко општинског, до савезног.

Националност - Србин.

Верска опредељеност - православна, слави ретку крсну славу Зачеће светог Јована Крститеља (како је то слава и других Пјешиваца - Мијушковића, Перовића, Контића, у народу се одомаћио назив Свети Јован Пјешивачки).

Образовање - основну школу завршио је у суседном приградском насељу Страшевина, јер је Кличево није имало (добило је недуго после великог земљотреса, 1982). Завршио је чувену никшићку Гимназију (многи кажу да је била, с карловачком, најбоља). Потом је у Београду завршио Правни факултет.

Каријера - кад је узео ћагу, вратио се у Црну Гору. Запослио се као новинар у Радио Титограду, у културној редакцији. Почетком деведесетих, прешао је у некад најтиражнији црногорски лист "Побједу". И даље се бавио културом, а како је све подложно политичким манипулацијама, 1993. уручен му је отказ, уз образложење: "Драги Никчевићу, србовао си превише за наш укус", (шалу на страну, некоме је засметало што је од самог старта бранио Српство од иних насртаја). Од тог момента, за њега све је постало политика. Ипак, јавност га је упознала и пре политичког деловања, али као истакнутог књижевног критичара, члана готово свих жирија за доделе престижних књижевних награда ("Његошеве", "Стефана Митрова Љубише", "Ратковићевих вечери поезије", "НИН"-ове и некад, у великој Југославији, "Горановог пролећа").
Упућени знају да није само критиковао и читао туђа, већ стварао и своја дела, написао је три збирке поезије. Кад је остао без посла у "Побједи", Новак Килибарда, тадашњи вођа народњака, позвао га је у своју странку. Прихватио је, постао портпарол партије која је дуго словила за исконски бедем Српству у српској Спарти. На изборима 1996. у родном граду изабран је за савезног посланика (глас му је дало 14 и по хиљада становника града под Требјесом, мада злобници кажу да толико има и Никчевића). С Килибардом је био до раскола 1997, кад је већина чланова ГО, општинских одбора и посланика остала у НС доктора Божидара Бојовића. Како су надлежни одлучили да Килибарда има право да користи НС за име странке, бојовићевци су се прозвали Српска народна странка. Убрзо је именован за Бојовићевог потпредседника, а 1998. и за председника СНС-а.
Прошле године, кад се црногорски народ опредељивао између Мила и Момира, СНС је бирала између Српства и оних за које им се учинило да су против њега. Тако је Никчевић постао министар без портфеља у влади Момира Булатовића. Ту је и данас.

Страначки ангажман - био је један од оснивача ДС-а у Црној Гори (с академиком Љубомиром Тадићем и кумом Свети Басаром), потом у НС, сад у СНС, али никад није био у СК. Последњих дана, док му се на радној груди вијећа ја л' на изборе, ја л' не, његова странка изјаснила се, у Платформи, овако: "Чланови своје гласове нека дају у складу са својим моралним и националним осећањима". Корак даље, засад, отишао је само Пљеваљски одбор СНС-а који се већ изјаснио - да је "Војислав Коштуница у складу с њиховим моралним и националним осећањима".

Занимљивости - они који га знају кажу да је одувек био суптилан и префињен у опхођењу с околином. Људи из културе сећају се да није био члан ниједног клана, да је давао шансу младим, неафирмисаним писцима. Један од врсних познавалаца савремене књижевности код нас каже: "Никчевић је прочитао "Сезону трешања", Иване Хаџи Поповић, имао храбрости и префињеног слуха да подржи високи стил и леп роман, први који је ауторка, непозната њему и другима, написала, а који је објавила - ко? Једна мала издавачка кућа".

Има две кћерке из брака с Младенком, Ксенију и Сару.

ЗОРИЦА ВУЛИЋ, Глас Јавности