Налазите се | Аутори - Владимир Кецмановић и Предраг Марковић
Владимир Кецмановић и Предраг Марковић

Владимир Кецмановић

Владимир Кецмановић је рођен 1972. у Сарајеву где је завршио средњу школу. Општу књижевност са теоријом дипломирао је 1997. на Филолошком факултету у Београду. Године 1990. његова „Хистерија“ добила је Андрићеву на југословенском конкурсу листа Ослобођење за најбољу кратку причу. Сачинио је избор дела Душана Радовића и Душана Петричића за књигу Душкова кућа, која је на Београдском сајму књига 2004. проглашена дечијом књигом године. До сада је објавио више приповедака и романе Последња шанса 1999. и Садржај шупљине 2001. Њего трећи роман Феликс био је у ужем кругу за НИН-ову награду 2007. године а добитник је стипендије Борислав Пекић 2008. године за рукопис романа Топ је био врео. Живи у Београду где се бави издаваштвом.
 

Предраг Ј. Марковић
Из Википедије, слободне енциклопедије

Датум рођења:
 6. септембар 1965.

Место рођења:

 Београд (СФРЈ)

Предраг Ј. Марковић (Београд, 6. септембар 1965) је српски историчар, доктор историјских наука и научни саветник на Институту за савремену историју у Београду, рођен 6. септембра 1965. године у Београду. Члан је Савета за брендирање Србије, Управног одбора РТС-а, као и в. д. председника Управног одбора Музеја историје Југославије.

Предраг Ј. Марковић је са Мирославом Дамњановићем аутор првог српског лиценцног квиза који се зове Високи напон и који се емитује петком на Првом програму РТС-а. Познат је и као најмлађи победник квиза Квискотека. Као двадесетчетворогодишњи асистент на Институту за савремену историју учествовао је у претпоследњем циклусу квиза сниманог 1989—1990. године који се емитовао на простору целе СФРЈ, остваривши у полуфиналу са 204 бода највећу разлику што је био и рекорд квиза. Предаје на више факултета.

Марковић се углавном бави друштвеном историјом Југославије и посебно историјом Београда у 20. веку. О историји Београда написао је монографије Београд између Истока и Запада: 1948—1965. (објављена 1996. године, предговор написао Добрица Ћосић) и Европски утицај на процес модернизације Београда од 1918—1941. Такође се бавио историјом распада социјалистичке Југославије и методологијом историјске науке.

ТИТО, ПОГОВОР
Поглед у књигу
ТИТО, ПОГОВОР
У сваком случају, сећао га се неко радо или не, имали смо Тита и све што уз њега следује. Међутим, то да је Тито имао нас – то данас ретко ко признаје. Уопштено, народи воле да имају вође, али обрнуто већина одриче. Због тога није једино питање – ко је био Тито. Можда је много важније питање – ко смо били ми. '
прво издање, 2012
19 х 25 цм
296 стр.
броширан повез
ћирилица
ISBN: 978-86-519-1329-0
Пуна цена:
935,00 ДИН

Цена на сајту:
654,50 ДИН + (трошкови доставе)
Акцијска цена:
654,50 ДИН
+ (трошкови доставе)
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПРОДАЈИ КЊИГА НА САЈТУ И АКТУЕЛНИМ АКЦИЈАМА
Цена за чланове клуба са попустом:
654,50 ДИН
+ (трошкови доставе)