БИОГРАФИЈА

Кантаутор и гитариста Срђан Марјановић рођен је 1952. године у Бања Луци. 1961. године преселио се у Београд где је почео да се интересује за рок музику. Свирао је у групама Свитци, Усамљени и Гру, а 1971. одлази у Шведску и у клубовима, уз акустичну гитару и усну хармонику, свира репертоар Донована и Дилена. У Београд се враћа крајем 1972. године и започиње каријеру као акустичар. У то време наступа у представи “Исус Христос суперстар“ Атељеа 212 где глуми једног од свештеника. На омладинском фестивалу у Суботици 1973. године се појављује са песмом “Тражим“ и добија прву награду жирија и награду за најбољу интерпретацију. Своје песме редовно објављује на сингловима, а прате га басиста Душан Ћучуз и бубњар Миша Лончар Жорж. По престанку рада са њима наступа са групом СОС, а повремено им се прикључује клавијатуриста Ђорђе Петровић. Чест је и на концертима YU групе где наступа као гост. У Београду је свирао испред састава Soft Machine.

Култни трио “Срђан Марјановић Банд“ са џез бубњаром Луком Бошковићем и басистом Мишом Ранковићем наступа на легендарним свиркама у Дому омладине у Београду.
 
Први албум снима 1974. године уз пратњу YU групе, а пратеће вокале певали су чланови акустичарске групе заједно у којој је тада био и Бора Ђорђевић. Инструментал са те плоче “Блуз за усну хармонику“ објављен је на диску “ YU ретроспектива“ (Комуна 1995.) У јесен 1975. Марјановић, Драго Млинарец, Ивица Перцл и Томаж Домицељ организују једномесечну турнеју под називом “Четворица за мир“. Године 1978. одлази у војску, а по повратку оформљује пратећу групу Пума у којој је бас свирао Божидар Казазић, бубњеве Петар Јабланов, а клавијатуре Слободан Миливојевић. У Пуми су једно време бубњеве свирали Раша Ђелмаш и Лука Бошковиц. На двомесечну турнеју по Совјетском Савезу одлази са групом Нова димензија. Лета 1979. године у сплитском студију Тетрапак снима албум “Имаш код мене велики плус“. На снимању су учествовали басиста Душан Ћућуз, бубњар Стева Стевановић тец СОС) и клавијатуриста Драган Милорадовић. Са плоче се издвајају песме “Ми смо једно другом говорили ви“, “Није ти се хтело“, “Зауставите музику“ и нова верзија хита “Иди“ са ранијег сингла. ЛП “Увек има неки ђаво“ објављује 1980. године, а следећи “Не качи се за мене“ следеће године. На њему је снимљена рокерска верзија старе ствари “Не остављај ме сад“. На сминању га прати група Пума, а продукцију ради сам. На плочи “Сенти-менти“ бас свира Халил Барјактар, клавијатуре Александар Станојевић, бубњеве Јован Ђукановић, а пратеће вокале певају чланице групе Аска. Велики број омота за Срђанове албуме урадио је Јогослав Влаховић.

Паралелно са музичком каријером, Марјановић је писао о рок музици у листовима “ YUм репортер“, “ИТД“, “Вечерње новости“ и “Ћао“, а почетком деведесетих година био је уредник дискографске делатности листа “Ћао“ у ком периоду објављује и албум “Не пуцај на плавог анђела“. Године 1983. отворио је тонски студио Цепелин и запослио се као продуцент у београдском представништву дискографске куће РТВ Љубљана где је омогућио снимање првих албума групама ЕКВ, Кербер, Последња игра лептира и др. Али музику не запоставља, албум “Лопов“ из 1984. године и две године касније објављује албум “Сам“. Излази прва плоча коју је урадио без групе Пума. Копродуцент плоче (уз Срђана) био је Раде Радивојевић који је компоновао и једну песму. Басиста је Бранко Марковић (еx Ким), за удараљкама Љубиша Стојановић Луис, клавијатуриста Слободан Миливојевић а пратеће вокале је певала Мира Беширевић. Издваја се хит “Бебо не плачи“. Године 1989. објављује ЛП “Ако пукнем једном ја“ на коме на А страни снима своје композиције, док Б страну попуњавају његове обраде домаћих балада “Селма“(Бијело дугме), “Ти само буди довољно далеко“(Генерација 5), “Зашто“ (Оливер Драгојевић) и “Да ли знас да те волим“ (Дадо Топић). Године 1994. снимио је ЦД “Признаћу све“ са гитаристом Мирославом Ђукићем (еx Тако). На инсистирање Жељка Митровића, који је свирао у једној од каснијих постава Срђанове групе Пума “ City records“ објављује компилацију најуспешнијих нумера под називом “Нежно“.

Наредни ЦД излази 2001. године под називом “Меланхолик“, а издавач је “ Gold Music“. Издваја се нумера “Када одеш“. ЦД “Једној једниој“ објављује ПГП РТС три године касније. Албум промовише одличан концерт у Атељеу 212 где Марјановића прате Влада Голубовић (еx Бајага и инструктори), Божа (еx Сунцокрет) и Бане Зарин на клавијатурама.

Ових дана Срђан је управо завршио свој 14-ти албум, који је објавила " Multimedija Records ". Најаву ЦД-а прати спот за песму “Ко те пита“ коју је отпевао заједно са својим пријатељем гитаристом и кантаутором Томажом Домицељем из Љубљане. Албум садржи десет нових песама од којих се већ издвајају “Дигни ме“, “Где си ти“, “Бивша“-ода некадашњој Југославији и 18 старих песама, пресек 35-годишње каријере... Дупли ЦД носи можда симболичан назив - “Последњи албум“...

srdjanmarjanovic.com