Славко Голдстеин
Славко Голдстеин (Сарајево, 22. коловоза 1928.) је угледни хрватски повјесничар и политичар жидовског поријекла, једно од наујгледнијих имена хрватске хисториографије. Рођен је у Сарајеву, обитељ му је поријеклом из Тузле, а дјетињство је провео у Карловцу, гдје му је отац, Иво Голстеин, био угледни трговац књигама. Почетком Другог свјетског рата, усташе су убиле његова оца, а он је, заједно с мајком и братом Данијелом, побјегао и придружио се партизанима. Након завршетка рата, судјеловао је у борби за успостављање Израела и неколико је година, с братом, живио у кибуцу. У Југославију се враћа тијеком 1950-их, у Загреб, гдје студира књижевност и филозофију на Филозофском факултету. Убрзо је постао новинар, радећи као уредник Вјесника и Ерасмуса. Једно вријеме је био и радијски уредник, као и уредник издавачке куће Стварност. Бавио се и сценаристичким радом, пишући сценарије за филмове Сигнали над градом (1960.) и Акција стадион (1977.; заједно с Душаном Вукотићем). Оснивач је издавачких кућа Либер и Нови либер.
Заједно с братом и још неколицином политичара, 20. свибња 1989. основао је ХСЛС, прву хрватску политичку странку те је до 1990. био њезин предсједник, када га је замијенио Дражен Будиша.[ Једно вријеме је био предсједник загребачке Жидовске опћине и Културног друштва Мирослав Шалом Фреибергер, а заједно са сином Ивом, такођер угледним повјесничарем, залаже се за реконструкцију Загребачке синагоге. Тијеком 90-их био је отворени противник ауторитарне политике Фрање Туђмана, тада наглашеног говора мржње и процеса приватизације. Године 2012. подржао је иницијативу брата Данијела за укидање саборске комеморације жртава Крижног пута на Блеибургу.