Есеји Маргарет Јурсенар, сабрани у једној од њених последњих књига, парабола
су живота и стварања испуњених жељом да се бивствовању подари трајна вредност и
значење. Своје енциклопедијско знање књижевница је уткала у интимна промишљања
оживљавајући светове Грчке и Рима, Индије и Шпаније, Јапана и Холандије,
средњовековне Енглеске и ренесансне Италије. Филозофско-критички есеји откривају
нам запањујућу ерудицију и невероватну ширину интересовања Маргарет Јурсенар,
изречену с лакоћом врхунског романописца. Медитативне поетске слике о мистерији
људског живота, језика и природе, које одишу смиреношћу и мудрошћу, откривају
читаоцу унутрашње светове ове изузетне списатељице.
„Коренови закопани у земљи, гране које штите игре веверица и птичја гнезда и
цвркут, сенка дата човеку и животињама, глава на небу. Постоји ли мудрији,
благотворнији начин постојања? И одатле нехотичан почетак одвратности ка
присуству шумара и много већи ужас због моторне тестере. Да се обори и убије оно
што не може да побегне.“
Маргарет Јурсенар