Марко Муњиза рођен је 22. априла 1943. у Љубитовици код Трогира. Од детињства и дечаштва заволео је књигу. Тада је своје прве текстове објављивао у Малим новинама, дечачкомком листу из Сарајева. У вишим разредима осмогодишње школе био је активни члан историјске секције, где се детаљније упознао са средњовековном историјом. Историја му је била и остала велика љубав за цео живот, али се ипак определио за студије медицине. Подстицај да напише ову књигу дали су му специјализанти из психијатрије и клиничке психологије којима је држао уводна предавања из Историје психијатрије.

Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду фебруара 1970. године. Професионалну каријеру психијатра провео је у престижном Институту за ментално здравље у Београду. На Медицинском факултету је редовни професор психијатрије. Држао је предавања по позиву на више факултета у земљи и иностранству.

Усавршавао се на свим водећим клиникама из бивше Југославије, у Лондону и Оксфорду. Објављивао је текстове у бројним магазинима и ревијама за друштвена питања и културу. Радови су му цитирани у више часописа и књига код нас и у свету. Од објављених 14 књига издваја: Фуге за бајамама од Динаре до Авале (Аутобиографија о спознаји себе и душе психијатрије), (Београд, 2009), Увод у клиничку психопатологију (Београд, 2009) која је награђена наградом града Београда и Психијатрија на прагу 21. века (Бања Лука, 2008). За свој јавни, стручни и научни рад добио је више признања.

Представљена књига ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПСИХИЈАТРИЈЕ 

 19. Јануар 2012.

У Малој сали Коларчеве задужбине у среду, 18. јануара представљена je књига Историјски развој психијатрије – Историја приступа душевно поремећеном човеку и схватања о душевној болести кроз историју и данас проф. др Марка Муњизе.

О књизи су говорили: академик, проф. др Владета Јеротић, проф. др Милутин Ненадовић, директор Психијатријске болнице „Др Лаза Лазаревић“, прим. др сц Будимир Павловић, проф. др Јован Букелић и аутор књиге.

Представљање књиге, у препуној сали Коларчеве задужбине, отворио је рецензент књиге – академик Јеротић, истичући значај свеобухватног рада др Муњизе, који је, како је констатовао, морао трајати годинама, обзиром на обимност грађе.

Психијатрија има дугачку прошлост, али кратку историју. Аутор је, према речима Јеротића, проучивши огромну литературу, сагледао историју приступа душевно поремећеном човеку и схватања о душевној болести кроз историју до данас. Јеротић сматра да је фармацеутска индустрија данас бројним медикаментима потиснула психоанализу која је основ излечења. Сви здравствени поремећаји последица су психосоматских поремећаја, али се то често занемарује, иако имунитет пре свега зависи од психе.

Посебну пажњу читаоцима, академик Јеротић скренуо је на последње поглавље књиге под насловом „Уместо закључка“ у коме аутор говори о будућности психијатрије. Јеротић је похвалио аналитички приступ аутора, уз опаску да је више садржаја очекивао на тему будућности психоанализе.

Букелић, члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и књижевник, својим литерарним приступом књизи, али и психијатрији, дао је специфичну димензију анализи књиге.

Књигом Историјски развој психијатрије на изванредан начин, по први пут на овим просторима, др Муњиза је успео да синтетизује кључна знања и информације о историјским аспектима развоја савремене психијатрије.

Књига садржи и велики број историјских докумената, илустрација и фотографија познатих личности које су својим радом значајно утицале на развој психијатрије. На тај начин, пружена је могућност читаоцима да се на једном месту упознају са најзначајнијим личностима и догађајима који су важни за историјски приступ психијатријској медицини. Ово је не само историјско штиво у ужем смислу речи већ и културни догађај у нашој средини, јер аутор даје осврт на све важније културне, религиозне, друштвене и филозофске догађаје који су утицали на развој психијатријске мисли код нас и у свету.

У средишту интересовања аутора је и оснивање и развој најстарије психијатријске болнице „Др Лаза Лазаревић“ пре 150 година и књига је посвећена том великом јубилеју.