За књигу Дланом о стопало, чији је наслов истовремено и наслов једне Петровићеве композиције, чију је припрему аутор пратио пре смрти, написао је да се „може разумети као поетски, али и рационалан сублимат идеја изложених у текстовима који се налазе у њој“. Констатујући да заиста чуди чињеница да је џез критика замрла у Србији, Петровић је у овом делу подсетио да је „џез у Србији, на разне начине и под различитим околностима, закорачио још двадесетих година прошлог века, а Београд је постао град у којем се организују неки од најзначајнијих и најугледнијих џез фестивала у свету“.

Прва рубрика „Музика коју свако ко држи до себе мора имати у својој дискотеци“, садржи приказе дискова који су се појавили у разним стилским периодима џеза, од старијих до оних најактуелнијих. Према ауторовом објашњењу, у рубрици „Из угла музичара“ писао је о практичним саветима који могу помоћи и најмлађем музичару, и музичару који се после завршених студија нашао пред изазовима педагошке и концертне каријере.

„Ови прикази, надам се, своју јасноћу и комуникативност дугују и малом, строго задатом новинском простору, у који је тешко, али и захвално сместити најважније премисе одабраних тема“, закључак је аутора књиге који није доживео да присуствује њеном представљању јавности.

Представљена књига
ДЛАНОМ О СТОПАЛО
18. Фебруар 2011.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 17. фебруара, представљена књига Дланом о стопало недавно преминулог џез музичара, композитора, књижевника и професора Факултета музичке уметности Милоша Петровића.

О књизи су говориле Петровићеве колеге и пријатељи: музички критичар Зорица Премате, уредник књиге Миодраг Раичевић, економиста и Гласников уредник Бошко Мијатовић и песник Мирослав Максимовић.
 
Милош Петровић је дипломирао клавир на Факултету музичке уметности, где је и магистрирао, а до преране смрти, предавао је чембало и камерну музику. Као афирмисани чембалиста изводио је дела класичне уметности, али и своје сопствене композиције за соло клавир и различите ансамбле.
Као страствени заљубљеник у џез, Петровић је писао џез критике које су, посебно у последње време, биле веома ретке. Када је свирао џез, то је било са етно призвуком у маниру џез фјужна. Био је члан више џез и класичних ансамбала, а наступао је широм Европе. Компоновао је музику инспирисану традиционалном музиком Балкана, и велики пројекат, на подручју етноџеза, била је „Историја Византије“ на више ЦД-ова. Као прозни писац Петровић је објавио романе Житије Мардарија монаха и Михаило из Пећи, као и збирку прича Левант над Левантом.

За књигу Дланом о стопало, чији је наслов истовремено и наслов једне Петровићеве композиције, чију је припрему аутор пратио пре смрти, написао је да се „може разумети као поетски, али и рационалан сублимат идеја изложених у текстовима који се налазе у њој“. Констатујући да заиста чуди чињеница да је џез критика замрла у Србији, Петровић је у овом делу подсетио да је „џез у Србији, на разне начине и под различитим околностима, закорачио још двадесетих година прошлог века, а Београд је постао град у којем се организују неки од најзначајнијих и најугледнијих џез фестивала у свету“.

Прва рубрика „Музика коју свако ко држи до себе мора имати у својој дискотеци“, садржи приказе дискова који су се појавили у разним стилским периодима џеза, од старијих до оних најактуелнијих. Према ауторовом објашњењу, у рубрици „Из угла музичара“ писао је о практичним саветима који могу помоћи и најмлађем музичару, и музичару који се после завршених студија нашао пред изазовима педагошке и концертне каријере.

„Ови прикази, надам се, своју јасноћу и комуникативност дугују и малом, строго задатом новинском простору, у који је тешко, али и захвално сместити најважније премисе одабраних тема“, закључак је аутора књиге који није доживео да присуствује њеном представљању јавности.

Дланом о стопало (Политика, Култура)
Колумне Милоша Петровића о џез, класичној и етномузици

18. Фебруар 2011.

Последња књига „Дланом о стопало” Милоша Петровића, недавно преминулог џез музичара, композитора, књижевника и професора Факултета музичке уметности, представљена је јуче у књижари-галерији издавача „Службеног гласника”.

Топло, уз пријатељско поштовање, о Милошу Петровићу говорили су Бошко Мијатовић, уредник издања, Мирослав Максимовић, Зорица Премате и Миодраг Раичевић. Иначе, реч је о књизи која је настала од колумни о џез, класичној и етномузици, као и о уметничком позвању уопште, које је Петровић редовно писао за часопис „Бестселер”, а по позиву уредника Мирослава Максимовића.

„Дланом о стопало” истовремено је и наслов једне композиције који се, како је сам аутор записао, може разумети као поетски, али и рационалан сублимат идеја изложених у текстовима који се налазе у књизи. У рубрици „Музика коју свако ко држи до себе мора имати у својој дискотеци” Петровић је приказао дискове који су се појавили у различитим стилским периодима џеза, од старијих до оних најактуелнијих.

У рубрици „Из угла музичара” аутор је давао практичне савете младим музичарима који су се нашли пред изазовима педагошке и концертне каријере. Милош Петровић био је аутентични уметник и интелектуалац, обдарен музичким и литерарним талентом, који је често био у раскораку са практичним захтевима живота, а потпуно саживљен са својим стваралаштвом, мишљење је у којем су били сагласни сви учесници у овом разговору.

– Дланом о стопало, то је спонтани покрет усхићеног одговора на музички подстицај. Када су опуштени и када засвира неки архетипски плесни ритам, мушкарци са Балкана често направе овај покрет припреме за игру, а касније га понављају и док играју. И књига која је пред нама говори о једном експертском, софистицираном и необузданом уживању у музици, које је прекрило читав један живот. Милош Петровић говорио је: „Замислите један велики клавир, коме прамајка чембало шапуће на уво и каже: ’Тишина је гласнија од звука, али је између тебе и бескраја само музика’”, рекла је Зорица Премате.

М. В.