Овом књигом предају се у руке читалаца критике најзначајних представа приказаних на Битефу, од његовог оснивања до 1986. године. (...) Сакупљене на једном месту, те критике у првој инстанци представљају извештај с лица места, непосредно сведочење о оном што се с театром догађало у преломном раздобљу између 1967. и 1986. године, и један су од примарних извора за будућу историју позоришта тог периода. Али, у исто време, зато што се у њима систематски прати и тумачи промена у схватању театра до које у свету баш тада долази, зато што се према тој промени критички одређују и када се енергично подржава, оне су и својеврстан поглед на Битеф из историјске перспективе.

Књига Владимира Стаменковића о Битефу

Издавач "Службени гласник" објавио је театролошку студију посвећену Битефу под насловом "Дијалог с традицијом" аутора Владимира Стаменковића.

У књизи угледног професора, театролога и позоришног критичара обухваћена су два периода популарног фестивала: "Краљевство експеримента, Битеф 1967- 1986" и "Промене и последице, Битеф 1987 - 2006".

Читаоци ће моћи да се упознају са критикама најзначајнијих представа приказаних на Битефу од његовог оснивања, пре четири и по деценије, до 2006. године.

Драматург и некадашњи директор Битефа Ненад Прокић оцењује да сви текстови у овој књизи "имају исту врсту ресантимана и лаког презира према хронолошком праху и помодним трендовима, са редукованом усредсредјеношћу на вечите ствари, уистину достојне и праведне".

- Књига је писана збијеним, чврстим и бескомпромисним рукописом. Таквим својим ангажманом Стаменковић је снажно утицао на промене у театру свога времена - истакао је Прокић.

Званична промоција "Дијалога с традицијом" биће 7. децембра у Музеју позоришне уметности Србије. О књизи ће говорити Дејан Мијач, Јован Ћирилов, Радомир Путник, Ксенија Радуловић.


Представљена књига ДИЈАЛОГ С ТРАДИЦИЈОМ

10. Децембар 2012.

У Музеју позоришне уметности Србије je у петак, 7. децембра, представљена књига Дијалог с традицијом, БИТЕФ 1967–2006 Владимира Стаменковића.
 
У књизи су сабране критике најзначајнијих представа приказаних на Битефу, од његовог оснивања до 1986, а на њеном представљању су, осим аутора, говорили и Петар Арбутина, Јован Ћирилов, Дејан Мијач, Радомир Путник и Ксенија Радуловић.
 
Арбутина је истакао да је, и поред наших другачијих мишљења, очигледно да је ипак мало оних тачака као што је Битеф које су у културолошком смислу и српске и светске.
 
Ћирилов се најпре захвалио издавачу што је учинио да књига изгледа достојанствено једног озбиљног бављења позориштем.
 
„Данас, након толико година Битефа, Стаменковићевих критика и неретко наших неслагања због њих, морам да признам да се након њиховог поновног читања слажем са свим што је он критички износио, а што је сабрано у овој књизи“, нагласио је он, оценивши да су Стаменковићеве критике вероватно нешто најбоље што је икад написано о тим представама.
 
Мијач је казао да му се чини да је реч не само о дескрипцији једног времена, већ да је у питању дело упућено данашњој генерацији јер говори о фундаменталним проблемима који се и те како тичу позоришта данас.
 
„Књига ме је натерала на размишљања у различитим правцима, а једно од њих је и питање шта уопште представља критика уметничког дела“, рекао је он.
 
Путник је нагласио да је књига естетска историја Битефа у периоду 40 година, а да је Стаменковић од самог почетка покушавао да пружи јавну подршку фестивалу, поготову у тренуцима када су његов опстанак и очување интегритета били доведени у питање.
 
„Ово је најзначајнија студија о модерном театру у нас“, констатовао је он.
 
Ксенија Радуловић је апострофирала прецизност наслова књига који упућује на то да Битеф већ јесте својеврсна традиција наше културе.
 
„Књига је вишедеценијски дијалог са покретачима Битефа, а аутор је истовремено оштар и благонаклон, критичан и навијачки према том фестивалу, па је она заправо и једна ода дебати која је данас и те како ретка“, истакла је она.
 
Аутор се захвалио свима који су дошли на представљање књиге, напоменувши да једино остаје жал за тим што је књига више од шест година чекала на објављивање, прошавши кроз неколико издавачких кућа пре Гласника.