ВРЕМЕ ШПРИЦЕРА
ВРЕМЕ ШПРИЦЕРА
саиздаваштво са Дан графом
прво издање, 2011.
17 х 24 цм, 336 стр.
тврди повез, латиница
978-86-519-0866-1
Пуна цена:
880,00 ДИН

Цена на сајту:
220,00 ДИН + (трошкови доставе)


Књигу тренутно не можете наручити од нас.

Нова Пановићева књига обухвата интервјуе са личностима од којих неки, нажалост, више нису међу нама, а неки се тек спремају да нас својим присуством обележе. Неки од ових људи једни с другима не би сели за исти сто, а неки, једни за друге, вероватно, нису ни чули. Новинар Зоран Пановић, човек интелектуално свестран и заинтересован, не само да је за све ове људе чуо него је знао шта треба да их пита. Захваљујући професионалном елану, успео је да се, у раздобљу од 1997. до 2010, нађе са свима њима за истим столом. А захваљујући толеранцији и ширини, тако реткој на овим просторима, а у журналистичком послу тако потребном, успео је не само да за те различите столове седне него и да за њима поштено поседи. Резултат је књига Време шприцера, коју су, као заједничко издање, Дан граф и Службени гласник објавили ове године.

(Владимир Кецмановић)

Представљена књига
ВРЕМЕ ШПРИЦЕРА

01. Јун 2011.

У великој сали општине Врачар у среду, 1. јуна, представљена je књига Време шприцера Зорана Пановића, главног и одговорног уредника листа „Данас“.

Уз адекватан аранжман, са два сифона на столу и флашом белог вина, начетих тек пошто је књига представљена, о књизи у којој је сабрано 70 интервјуа које је Пановић направио са најразличитијим људима из политичког и културног живота Србије од 1998. до 2000. године су, осим аутора, говорили новинари Гордана Суша и Драгољуб Жарковић, као и директор Гласника Слободан Гавриловић.

Директор Гавриловић је истакао да сматра да новинари и медији имају значајан утицај на нашу стварност, а поготово људи попут Пановића, и да зато за њих има места у Гласниковој издавачкој продукцији.

Драгољуб Жарковић је нагласио да му је добро познато Пановићево поштење, што је одлика и његових текстова. Он је упутио комплименте издавачу због тога што је покренуо едицију у којој објављује добре публицистичке радове као што је и ова Пановићева књига.

Гордана Суша је подсетила на оно, како је сама рекла, офуцано правило да нема доброг новинара који не може да направи добар интервју, али има лоших новинара који могу да науче да поставе питање. „Читајући све ове интервјуе на гомили могу само да кажем да Пановићу ништа није промакло, слагала се с њим или не, морам да признам да је не добар, него одличан новинар“, казала је она.

„Шта да вам кажем, кад погледам ове интервјуе уназад, неки од њих стоје, неки не, али су сигурно део једног аутентичног времена“, рекао је Пановић, додајући да када је размишљао о томе који би адекватни лајтмотив био за сваки од тих интервјуа, који се одржао у времену, памти онај са Радмилом Арменулићем, којег је пре 10 година због кризе српског тениса упитао „има ли светла на крају тунела“. „Ситуација је очајна, али видео сам једног малог дечка, од њега ће нешто бити – зове се Новак Ђоковић“, цитирао је речи свог саговорника Пановић, који је оценио је овај интервју добар пример интервјуа који садржи визију.

А, када је реч о заступљености, апсолутни шампиони су Вук Драшковић и Светислав Басара. С њима је Пановић, како је и сам приметио, урадио највећи број интервјуа – 23 са Драшковићем и 17 са Басаром. „Има једна јако битна ствар за све ове интервјуе“, нагласио је Пановић, „а то су фоторепортери, јер уз сваки интервју иде и фотографија која му даје смисао“.

Зоран Пановић је један од најпризнатијих домаћих колумниста и коментатора. Добитник је награда „Душан Дуда Тимотијевић“, „Лаза Костић“ и „Никола Бурзан“. До сада је објавио књиге Дозволите да се одјавимо, Холдинг Србија, Рафали у каменолому и Музика за лифтове. Дипломирао је социологију политике на Филозофском факултету у Београду.