Пуна цена:
1.430,00 ДИН
Цена на сајту:
1.358,50 ДИН + (трошкови доставе)
Књигу тренутно не можете наручити од нас.
„Зато се – кад је ријеч о књижевној прошлости – и може говорити не само о перспективама личним него и о перспективама надличним, о перспективи националној, или западноевропској, или европској, или хришћанској итд., итд. А то је Петровићу била и прилика да преиспита како се у историји књижевности – у том односу становишта садашњости и становишта прошлости – ,понаша‘ национална перспектива:
,Умјесто позитивистичке концепције националне књижевности као трезора у који један народ закључава по епохама поредана властита књижевна дјела, умјесто идеје претинаца у архиви, овдје се из оног схваћања књижевне повијести које је раније описано може извести концепција о плуралитету контекста у којима се књижевно дјело види, а међу којима је национална перспектива врло значајна, који пут чак и најзначајнија. Гледишту о становишту садашњости треба овдје, дакле, придружити схваћање о националној књижевности као увјетном али за већину практичних прилика довољно тачном и довољно потпуном називу за ону драматичну визију традиције што је хисторичар књижевности пројицира у прошлост из перспективе властите садашњости.‘
Међутим, сам Петровић није био примарно историчар књижевности, а поготово не историчар националне књижевности. За њега је историја књижевности, као и књижевна критика, представљала креативну активност која се нужно одвија под ингеренцијом субјективне свијести и по диктату личних визија, сензибилитета и укуса, због чега је у њој извјесна мјера ирационалности вредносног суда неизбјежна. Као филолог по увјерењу, он се – радије него књижевном историјом – бавио оним о чему је могао говорити рационално, језиком који избјегава нејасноће и недоречености. Зато је право поље његовог рада било оно што је називао ,наука о књижевности‘ под којом је заправо подразумијевао теорију књижевности, и то теорију књижевности која тумачи не толико књижевна дјела колико инструменте помоћу којих тим дјелима приступамо, као и појмове који нам помажу да их видимо као дијелове оног система који називамо књижевност. У том смислу Петровић се подухватио да испита читав низ проблема без чијег разумијевања би наше проучавање књижевности било на знатан начин ометено.“ (Зденко Лешић)