Очекивали смо сијасет ствари од живота, нисмо остварили ништа, вртимо се доле око нуле, и то радимо у шупку где нас величанствени водопад свакодневно подсећа да је беда људски изум, а величина нормалан ток ствари света.*
Том Смит и Џери Весон сусрели су се недалеко од Нијагариних водопада 1902. године. У њиховим именима и презименима налази се судбина необичног подухвата. А идеја долази са Рејчел, веома младом новинарком, која жели причу за памћење и која зна да може да напише ту причу. Потребан јој је подвиг који би победио баналност живота, и она је спремна. Смит и Весон, пустолови и лопови, неопходни су за реализацију мисије изникле из маште, авантуризма и бунта једне младе девојке. Довољно је буре пива па да вас понесу струја и опијеност воденим амбисом. Нико то никада није урадио. Нико се није спустио низ Нијагарине водопаде у бурету пива. Вест се шири. Људи стижу. Свет је спреман. После 21. јуна 1902. сви ће знати име Рејчел Грин. Да ли ће она бити та која ће испричати причу?