„Циганска музика
има мултижанровску матрицу. Шаби је на
заиста невероватан начин умео да искористи ту „компаративну предност“, и да
врло маштовито, смело а складно, измиксује најразноврсније утицаје: од севдалинке
до шансоне, од госпела до канцоне. Његове заувек памтљиве мелодије – на размеђи
порочне меланхолије и стрејташке ласцивности – могу да се подвргну било каквом
ритмичком третману. Боса нова, румба, реге или свинг – ништа није могло да
оштети њихову суштинску лепоту и трајну заводљивост."
(Зоран Ћирић)
Срце циганско је
нешто најтужније и најрадосније у исти мах, што
је драги бог дао њима, а и нама, да се, онда кад нисмо ни себи баш
најјаснији, боље разумемо. Такво једно срце, све време, док читате књигу Питао сам малог пужа, куца с њених страна,
чинећи од ње један људски кардио-ромо-грам, тако редак у данашње време.