Ослонивши се на репрезентативне примере из српске књижевности XIX века, аутор је покушао да укаже у којој мери је нужно ревалоризовати општеприхваћене ставове, не само о одређеним писцима него и о читавим жанровима, упорно потискиваним на маргину само зато што нису одговарали књижевнотеоријским и естетским мерилима амбициозних медиокритета.