Живот и дело Ђорђа Вајферта незаслужено су прекривени велом заборава, а наш дуг према овом човеку je толико велики да ће бити потребне генерације да му се одужимо. Ђорђе Вајферт је уградио себе, своју енергију и мисао у српску будућност више од неких владара о којима учимо у уџбеницима у којима Вајфертова дела нису добила место.
У тренутку обележавања 165 година од рођења Ђорђа Вајферта чланови Фондације испунили су још једну моралну обавезу коју су зацртали оснивањем Фондације. Објављивањем ове књиге отргнули смо од заборава лик и дело посебног човека који је увек био спреман да помогне отаџбини и свом народу. Човека чији су читав живот и дело били вођени принципима етичности и хуманости.
Давно је Вилијем Фокнер рекао: „Прошлост не умире, јер није ни прошла“ и нема бољег примера од Ђорђа Вајферта и његове заоставштине. Када погледамо све оно што чини модеран живот наше земље данас, откривају нам се резултати рада овог великaна: Народна банка Србије, Ковница новца, рудници у Бору и Костолцу, Железара у Смедереву, пивнице и школе, болнице, интернати…
Ђорђе Вајферт је цео свој живот и амбиције усмерио у настанак и развој младе српске државе и био је саставни део њене борбе за самосталност, као и трансформације у модерну европску земљу. Био је визионар чији је животни мото био „треба давати да би се опет стекло“. Његова визија била је усмерена у будућност. Своје наслеђе је оставио на располагању држави и народу. Осим тога, што је много вредније, оставио је иза себе снажне моралне, хуманитарне и људске обрасце за наредна поколења. У временима која су уследила ти обрасци нису поштовани и прихваћени. Није задатак историје да само стоји прашњава у музеју већ да нас научи људскости и етичком правцу у коме би требало да се крећемо. А бољег примера и бољег учитеља од Ђорђа Вајферта тешко да и много већи народи од Срба могу да нађу.
Миљан Шћекић, председник Фондације Ђорђе Вајферт