Један од најважнијих и последњих Киркегорових радова, први пут на српском језику, представља дубоко испитивање људског срца у којем „отац егзистенцијализма“ уводи читаоца у најскровитије тајне љубави. Она је за њега средишњи аспект човековог постојања и као таква га спасава из изолације и повезује са другима.
У Делима љубави Киркегора је водила сократска свест о читаоцу, у жељи да побуди његово разумевање, али и да га подстакне на акцију. Филозофски рад, написан да би био читан такорећи наглас, може бити изузетан почетак за проучавање Киркегорових списа и дочарање специфичног идеала љубави. Реч је о љубави према Богу и љубави према ближњима, и отуда се аутор усредсређује на питања односа између нас и других.