Михаил Леонович Гаспаров (1935–2005), академик Руске академије наука, стручњак за област класичне филологије, античке историје, опште поетике, версификације, теорије и праксе превода. Главни научни сарадник Института за виша хуманистичка истраживања, професор на Руском државном универзитету хуманистичких наука, аутор многобројних радова, међу којима су најважнији: Античка књижевна басна (1971), Савремени руски стих. Метрика и ритмика (1974), Оглед из историје руског стиха. Метрика, ритмика, рима, строфика (1984), Оглед из историје европског стиха (1989), Руска поезија 1890–1925. у коментарима (1993), О античкој поезији: Песници. Поетика. Реторика (2000), Херодотове приче о грчко-персијским радовима и о још много тога (2001), Огледи из историје језика руске тоезије XX века (1993), Академска авангарда: природа и култура код позног Брјусова (1995), О. Мандељштам: грађанска лирика 1937. године (1996), Руски стих с почетка XX века у коментарима (2001), О руској поезији: Анализе. Интерпретације. Карактеристике (1989), Метар и смисао. О једном механизму културног памћења (1999), Занимљива Грчка. Приче о античкој култури (1995).
Нина Владимировна Брагинска (1950) дипломирала је 1972. на класичном одсеку Филолошког факултета Московског држа-вног универзитета. Катедра је препо-ручује за наставак студија, али одлуком партијског комитета забрањен јој је упис на постдипломске студије на овом универзитету. Примљена је на ванредне постдипломске студије у Институт за историју уметности (1972–1974), где се специјализовала за античко позориште. До 1991. бавила се најразличитијим пословима ван струке (од 1980. до 1984. радила је као лифтовођа), а 1992. докторирала је историју. По дипломи – филолог, по магистратури – театролог, по докторату – историчар, „најбоље године“ посветила је Аристотелу. Упоредо с истраживањима, превођењем и коментарисањем античких аутора, бавила се објављивањем и тумачењем научног наслеђа руских класичара О. М. Фрејденберг, Ј. Е. Голосовкера, В. И. Иванова.