Књигаје збирка
мемоарских есеја искусног српског политичара и писца Душана Чкребића. У
њој се преплићу бурни догађаји од краја Другог светског рата до данашњих
дана у којима је аутор био непосредни учесник и сведок са његовим
описима, коментарима и анализама тих збивања и познатих личности које су
њима учествовале.
Чкребић убедљиво сведочи о драми и
страхотама Сремског фронта, дугог 172 дана. Поглавље „Ах, та Русија“
садржи причу o једногодишњем боравку на студијама у ондашњем Совјетском
Савезу и сусретима са знаменитим руским политичарима и писцима. Посебно
интригантно је поглавље посвећено Чкребићевим савременицима. Са својим
савременицима је сарађивао и добро их познавао, а сада их мајсторски
скицира у кратким медаљонима. Зато би се могло рећи и да је ова књига
нека врста „погледа изнутра“. Аутор истиче: „То су пре успомене,
путокази, поштовање и понеки критички осврт, у атмосфери једног времена
која више не постоји. Током вишегодишњег бављења политиком и државним
пословима стицајем разних околности сусретао сам се са значајним
личностима нашег културног и јавног живота. Многима од њих то можда није
значило, а мени јесте много.“
На крају Чкребић констатује. „Осећам да
се примичем крају. А онда се сетим Иље Еренбурга када каже: 'Одједном
сам осетио како је дуг живот. Живиш из дана у дан и не опажаш. Старост
сваког стигне изненада'.“ Па додаје: „Испоставило се да узраст није зид:
и старост има своје прозоре и врата.“ Требало би их само наћи. Ево,
послушао сам Иљу: отворио сам прозор!