Дипломатски записи о новим крсташима, који су током деведесетих година XX века дошли на Балкан, наставак су занимања за Балкан Срећка Ђукића, српског дипломате у Софији у последњој деценији прошлог века. После књиге Балканизација Балкана (2013), у издању Службеног гласника, мотивисане разбијањем СФРЈ, на реду су записи Нови крсташи на Балкану као оригинално сведочење о крсташима новог поретка у тим тешким ратним и превратним годинама. У то опасно време за цео Балкан поново харају крсташи са Запада, као у средњем веку. Биполарни свет је распаљивао пропагандне ратове до тог нивоа да смо се заиста осећали као да смо у предворју правог рата. Тај зао свет смењује још опакија униполарна америчка доминација када нови крсташи крећу у ратне походе на СФРЈ, СРЈ и Србију са Косовом и Метохијом, а затим и на многе друге земље – од Ирака, Авганистана, Египта, Туниса, Либије, Сирије, Украјине... Оправдање које се користи за нову крсташку aгресију изражава се кроз пароле: спасавање слободе и демократије, рат против диктатуре и диктатора, рат против тероризма, „хуманитарна интервенција“...
Тако се историја поиграва са Балканом и Балканцима. Некада жртва средњовековних крсташа, брдовити Балкан и његови народи постају изнова жртве под барјаком нововековних крсташа, који га разбијају, свађају и увлаче у своју мрежу крсташа свемоћника. Ова књига је аутентичан запис српског дипломате, на основу збивања у Софији, о том за Балкан тешком, драматичном и надасве историјски узбудљивом времену.