РОДОСЛОВ
РОДОСЛОВ
превела Бисерка Рајчић, прво издање, 2025, 13,5 х 20 цм, 176 стр., броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-3131-7
Пуна цена:
990,00 ДИН

Цена на сајту:
940,50 ДИН + (трошкови доставе)

Цена за чланове клуба са попустом:
792,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
Књига Родослов Естер Хинде Сингер Крејтман, сестре нобеловца Исака Башевиса Сингера, први је превод њених приповедака на српски језик

Први део књиге обухвата приче из пољских штетла, посебних јеврејских насеобина из прве половине XX века, где је Естер рођена. Други део књиге тематски је повезан с њеним животом у Лондону током Другог светског рата и непосредно после њега. Међутим, и у њему доминирају Јевреји из Пољске, са својим врлинама и манама, знатно више патњама него радостима и успесима... Присутна је и тема љубави. Тачније, како се велика љубав из младости у познијим годинама претвара у нељубав.Још занимљивији је први део књиге чији јунаци живе на селу или у малим градовима. Пољска се 1918, после 123 године разједињености и поробљености од Пруске, Русије и Аустрије, ослободила и поново ујединила. Тада је све у њој почело да се мења, па и живот Јевреја. По угледу на гоје, они мењају професије, богате се, мада религија и даље доминира у њиховом животу. И даље је било важно да се ћерка имућних Јевреја уда за ученог рабина, коме ће њена породица материјално омогућавати даље образовање. Међутим, појављује се побуна девојака против такве удаје и таквих мужева, као у причи „Атласни халат“…

Естер Хинде Сингер Крејтман (1891–1954), старија сестра нобеловца Исака Башевиса Сингера, прозни писац, новинар, преводилац с енглеског на јидиш, рођена је у рабинској породици у Пољској. После удаје живела је у Берлину, Антверпену и Лондону, писала је на јидишу романе и приче. Превођена је на француски, енглески, немачки, италијански, шпански, хебрејски... Тек недавно на пољски језик преведен је избор њених прича на пољско-јеврејске и енглеске теме, насловљен са Родослов, а крајем 2019. роман Плес демона. Сврстава се у ретке еманциповане Јеврејке. Брат нобеловац звао ју је „хасид у сукњи“. Инспирисан њеном личношћу написао је роман Јентл, по којем је снимљен филм у Америци који је режирала и у њему играла главну улогу Барбара Стрејсенд, такође јеврејског порекла.