Ово је књига
која би да сачува вештину справљања циповке. Она спада
у нематеријална културна добра. А Димитрије
Вујадиновић ју је написао у оквиру архитектуре будућности. Једном ће
се сутрашњим генерацијама циповка открити као храна
срећног и радосног човека. Истовремено, овај запис је
похвала нашим сеоским прабакама и мајкама, а својеврсни
је увод у историју пекарства. Она нас подсећа да су наши
стари познавали трајан хлеб без адитива. Нове технологије
нису увек тријумф искључиво добрих ствари!
Раша
Попов