Станислав Винавер – најевропскији интелектуалац-писац-уметник у српској култури и најсрпскији у европској традицији, с којом је био у узбудљивом стваралачком дијалогу – есејист, критичар (књижевни, музички, позоришни, ликовни, филмски итд.), песник, пародичар, полемичар, преводилац (с француског, немачког, енглеског, руског, шпанског, пољског и италијанског – да ли у српској култури постоји чудак језикотворац сличнога кова?), приповедач и путописац, новинар и репортер, књижевни историчар, уредник широкога образовања, несводљивог и неканонизованога духа, био је у жестоком спору с догматским, идеологизованим, нормативистичким, позитивистичким мишљењима. Увек је из европскога окружја у српски поетско-уметнички контекст критички преносио, препевавањем и превођењем, острашћено и занесено, пркосно и у инат законодавцима и проповедницима поетске праксе и промишљања, оно што је негде, тамо у свету, највредније, најзначајније (бајке из Хиљаду и једне ноћи, Рабле, Вијон, Нервал, Гете, Валери, Рембо, Хашек, Стерн, Блок, Твен, Кено, Гогољ, Киплинг, Керол и тако дaље
25. Октобар 2012.
Петог дана актуелног сајма књига у Београду у сали „Слободан Селенић“додељенe су традиционалне годишње награде, а Награда за издавачки подухват године припала је Делима Станислава Винавера, у издању Гласникаи Завода за уџбенике, које је приредио уредник Гласникове библиоткеКњижевне науке, култура и уметност – проф. др Гојко Тешић.
Уредница ових издања је Милка Зјачић Аврамовић. Досад је објављено девет од предвиђених 16 књига. У првом колу објављени су Рани радови, Пантологије – Алајбегова слама, Чардак ни на небу ни на земљи, Одбрана песништва, Заноси и пркоси Лазе Костића, Видело света, Душа, звер, свест, Језик наш насушни – Граматика и надграматика и Београдско огледало.
У образложењу жирија наводи се да је „прво коло дела Винавера у девет томова збир на једном месту окупљених песама, прича, есеја и записа који су прикупљени захваљујући вишедеценијском приређивачком труду и залагању нашег најбољег познаваоца Винаверове литературе, Гојка Тешића“. У уторак, 23. октобра, Гласник је на актуелном београдском сајму књига званично представио прво коло Дела Станислава Винавера. Том приликом, говорећи о разлозима због којих је четири деценије утрошио у можда највећу животну причу која се зове Станислав Винавер, Тешић је казао да је реч о чудотворцу српског језика, највећем српском Европејцу и највећем европском Србину.
Жири у саставу Новица Милић (председник), Невена Милић, Ирена Јаворски, Дејан Илић и Златко Паковић узео је у обзир целокупну издавачку продукцију на српском језику изложену на овогодишњем сајму. Они су доделили признања у више категорија.
Тако је, после неколико година паузе, поново додељена и Награда за најлепшу књигу, и то Лексикону архитектуре и уметничког занатства Слободана Малдинија у издању Гласника.
Специјално признање 57. Међународног београдског сајма књига добила је Издавачка кућа Градац из Чачка, због укупног вишедеценијског доприноса у области издаваштва. На челу ове куће налази се Бранко Кукић, један од Гласникових уредника.
Према оцени жирија, издавач 2012. је Издавачка кућа Федон из Београда, којој је признање додељено „због конзистентне и промишљене уређивачке концепције и поштовања највиших стандарда у превођењу и приређивању књига“,наведено је у образложењу жирија.
За Дечју књигу године изабрана је књига Српске народне бајке за децу XXI века – издање Чаробне књиге.
четвртак, 25. октобар 2012.
Петог дана актуелног сајма књига у Београду у сали „Слободан Селенић“додељенe су традиционалне годишње награде, а Награда за издавачки подухват године припала је Делима Станислава Винавера, у издању Гласникаи Завода за уџбенике, које је приредио уредник Гласникове библиоткеКњижевне науке, култура и уметност – проф. др Гојко Тешић.
Уредница ових издања је Милка Зјачић Аврамовић. Досад је објављено девет од предвиђених 16 књига. У првом колу објављени су Рани радови, Пантологије – Алајбегова слама, Чардак ни на небу ни на земљи, Одбрана песништва, Заноси и пркоси Лазе Костића, Видело света, Душа, звер, свест, Језик наш насушни – Граматика и надграматика и Београдско огледало.
У образложењу жирија наводи се да је „прво коло дела Винавера у девет томова збир на једном месту окупљених песама, прича, есеја и записа који су прикупљени захваљујући вишедеценијском приређивачком труду и залагању нашег најбољег познаваоца Винаверове литературе, Гојка Тешића“. У уторак, 23. октобра, Гласник је на актуелном београдском сајму књига званично представио прво коло Дела Станислава Винавера. Том приликом, говорећи о разлозима због којих је четири деценије утрошио у можда највећу животну причу која се зове Станислав Винавер, Тешић је казао да је реч о чудотворцу српског језика, највећем српском Европејцу и највећем европском Србину.
Жири у саставу Новица Милић (председник), Невена Милић, Ирена Јаворски, Дејан Илић и Златко Паковић узео је у обзир целокупну издавачку продукцију на српском језику изложену на овогодишњем сајму. Они су доделили признања у више категорија.
Тако је, после неколико година паузе, поново додељена и Награда за најлепшу књигу, и то Лексикону архитектуре и уметничког занатства Слободана Малдинија у издању Гласника.
Специјално признање 57. Међународног београдског сајма књига добила је Издавачка кућа Градац из Чачка, због укупног вишедеценијског доприноса у области издаваштва. На челу ове куће налази се Бранко Кукић, један од Гласникових уредника.
Према оцени жирија, издавач 2012. је Издавачка кућа Федон из Београда, којој је признање додељено „због конзистентне и промишљене уређивачке концепције и поштовања највиших стандарда у превођењу и приређивању књига“,наведено је у образложењу жирија.
За Дечју књигу године изабрана је књига Српске народне бајке за децу XXI века – издање Чаробне књиге.
среда, 24. октобар 2012.
Трећег дана актуелног 57. Међународног београдског сајма књига, у уторак 23. октобра, Гласник је у сали „Борислав Пекић“ представио свој издавачки подухват године – Дела Станислава Винавера (девет од планираних осамнаест књига), које је приредио проф. др Гојко Тешић, а која су резултат саиздавачке сарадње Гласника и Завода за уџбенике.
О том истинском подухвату говорили су проф. др Гојко Тешић, уредница Милка Зјачић Аврамовић и снаја Станислава Винавера – Надежда Винавер.
Уредница Милка Зјачић Аврамовић је нагласила изузетну пожртвованост свих људи који су учествовали у припреми ових издања у протеклих годину дана.
„За кратко време је требало припремити, штампати и увезати 5.400 страна у укупном тиражу од 9.000 примерака, па смо за ових годину дана више времена проводили у том послу него са својим породицама“, напоменула је она.
Она је такође навела и чињеницу да је Винавер још за живота био специфичан пример аутора који је и након смрти био толико нападан и толико брањен, толико оспораван и толико хваљен. Свим читаоцима ових дела пожелела је да осете дух Винавера који ће сигурно наставити да их прати.
Надежда Винавер је оценила да, када се у обзир узме број тема и страница које је Станислав Винавер покренуо и исписао, човек свакако мора да се запита како је могуће да је један човек био способан да све то промишља и тумачи.
„Он је пре свега био песник и жалосно је да се о томе тако мало зна, а потом и књижевник и књижевни критичар, али и позоришни и музички критичар, новинар, преводилац и дипломата, а чак и изузетно надарен математичар – реткост је тако срећна људска природа која је успела да од првог дана скупља различита знања која су се потом слагала и надограђивала баш онако како је то требало“, нагласила је она констатујући да је Винавер увек био на висини европске мисли, али и велики борац за српски језик који је за њега био рајски језик.
Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке проф. др Гојко Тешић, истакао је да је са ових првих девет књига остварено пола његовог сна који заправо представља жељу да се Станислав Винавер на прави начин врати у српску културу.
„Винавер је био чудотворац српског језика, човек који је спојио Србију са Европом и обратно“, закључио је он.
У првом колу Винаверових дела, објављене су књиге Рани радови, Пантологије – Алејбегова слама, Чардак ни на небу ни на земљи, Одбрана песништва, Заноси и пркоси Лазе Костића, Видело света, Душа, звер, свест, Језик наш насушни – граматика и надграматика и Београдско огледало.