Књига др Ђурице Крстића је аутобиографски спис и хроника
ауторовог доба. Живећи у три епохе и три државе, пролазећи кроз искуства и искушења
ратних, окупационих и идеолошких превирања, аутор је својим пером оставио вредно
сведочанство једног поколења чија је судбина била одређена спољашњим околностима
више него индивидуалном вољом.
Сликајући раздобља, места и личности с којима се сретао
у различитим приликама и неприликама, он је захватио нашу историју безмало целокупног
двадесетог века. Изданак оног друштвеног слоја међу Србима који се обично назива
интелектуалном елитом, ерудита и полиглота, писац овог рукописа своју надмоћ је
показао пригушено и скромно стављајући људе и догађаје у први план. За себе је узео
улогу посматрача и очевица у најбољој традицији мемоарске литературе врхунског
домета.