У петак, 28. септембра, у Дому омладине у Аранђеловцу уручена су признања с овогодишњег конкурса за најбољу студију из области савремене српске фолклористике (етнологије, антропологије, етномузикологије, народне или усмене књижевности) – награде „Миле Недељковић“ – a међу добитницима су се нашли и Борисав Челиковић, приређивач Гласникове едиције „Корени“ и Снежана Самарџија, ауторка дела Облици усмене прозе у издању Глaсника.
Награда носи име једног од наших највећих етнолога, проучаваоца народне традиције и историје, публицисте и педагога – Милета Недељковића. Награду је 2009. утемељило Удружење грађана „Баштина и будућност – Аранђеловац 1859“. Жири који је изабрао добитнике чинили су наши признати стручњаци из области фолклористике: академик Петар Влаховић, др Ненад Љубинковић (председник жирија), др Јелена Јовановић, др Бранко Златковић и Јасна Бјеладиновић Јергић.
Награду „Миле Недељковић“ за 2012. добила је Сања Радиновић, за књигу Облик и реч (Факултет музичке уметности, Београд), а повељу за животно дело етномузиколог Драгослав Девић.
Повеље „Миле Недељковић“ добили су и аутори чије су књиге ушле у ужи избор: Александра Павићевић, Време (без) смрти. Представа о смрти у Србији 19–21. века (Етнографски институт САНУ), Снежана Самарџија, Облици усмене прозе (Службени гласник, Београд), Иван Златковић, Епска биографија Марка Краљевића (Завод за уџбенике, Београд) и Борисав Челиковић за изузетан пројекат Насељавање Србије, односно едицију Корени (Службени гласник, САНУ).
Повеље је у име Службеног гласника примио Борисав Челиковић. Свечану доделу признања музички је оплеменио наступ етно-ансамбла Бело платно из Београда.
Награда „Вукове задужбине“ за Гласниково издање
07. Новембар 2011.
Добитници награда „Вукове задужбине“ за уметност и науку за 2011. годину су сликар Сава Стојков и проф. др Снежана Самарџија за књигу Облици усмене прозе, објављене у издању Гласника, саопштено је у петак, 4. октобра на крају редовне годишње скупштине Задужбине.
Председник одбора Задужбине за награду која се додељује за уметност, др Драшко Ређеп, навео је у образложењу одлуке да је Стојков „један од доајена српског сликарства данас и иде у ред оних стваралаца који дуготрајно и понесено преносе вуковске идеје блискости са духом народног стваралаштва и преноси их на просторима који се могу без претеривања назвати планетарним“.
Подсетивши да је награда дата за изложбу одржану у априлу у Музеју Војводине у Новом Саду, Ређеп је рекао „да се уметник непрекидно чини невешт у модерним временима но, баш зато што скроз усваја истину како прошлост дуго траје; он у тихом сјају својих вертикала, торњева и топола сугерише једну од најплеменитијих сликарских визија наших људи и крајева“.
Слободан Грубачић, председник одбора за награду за науку и дописни члан САНУ, навео је да је одабрано дело „наставак значајног и несвакидашњег научног подухвата којег се едицијом Појмовник прихватио њен уредник Гојко Тешић“.
Одбор је одлуку образложио оценом да је лауреаткиња „без сумње један од водећих проучавалаца историје и поетике усмених прозних облика у српској и европској фолклористици и својим научним радом одавно превазишла оквире српске науке“.
У даљем образложењу одлуке наводи се да „књига Облици усмене прозе представља још једну потврду највиших научних и стручних квалитета њеног рада на проучавању српских усмених умотворина и чини изузетан допринос српској науци о књижевности“.
Грубачић је навео да су у најужем избору биле и књиге Ентитет у сенци, мапиране моћи и државни спектакл у Карловачкој митрополији Јелене Тодоровић и монографија Александар Обреновић – владар на прелазу векова доц. др. Сузане Рајић.
Саопштени добитници Вукове награде
(Интернет сајт Б92, Култура, Вести, Књига и стрип)
04. Новембар 2011.
Сликар Сава Стојков и проф. др Снежана Самарџија овогодишњи су добитници награда Вукове задужбине за уметност и науку за 2011. годину, саопштено је на редовној годишњој скупштини Задужбине, одржаној 4. новембра у Београду.
Председник одбора Задужбине за награду која се додељује за уметност, др Драшко Ређеп, навео је у образложењу одлуке да је Стојков (86) један од доајена српског сликарства данас, и да спада у ред оних стваралаца који дуготрајно и понесено преносе Вукове идеје блискости са духом народног стваралаштва.
Подсетивши да је награда дата за изложбу одржану априла у Музеју Војводине у Новом Саду, Ређеп је рекао да се уметник непрекидно чини невешт у модерним временима али да, баш зато што скроз усваја истину како прошлост дуго траје, он у тихом сјају својих вертикала, торњева и топола сугерише једну од најплеменитијих сликарских визија наших људи и крајева.
Слободан Грубачић, дописни члан САНУ, председник одбора за награду за науку, навео је да су ''Облици усмене прозе'', дело за које је Самарџија награђена, наставак значајног и несвакидашњег научног подухвата којег се едицијом ''Појмовник'' прихватио њен уредник Гојко Тешић.
Одбор је одлуку образложио оценом да је лауреаткиња без сумње један од водећих проучавалаца историје и поетике усмених прозних облика у српској и европској фолклористици, а својим научним радом одавно је превазишла оквире српске науке.
"Књига 'Облици усмене прозе' представља још једну потврду највиших научних и стручних квалитета њеног рада на проучавању српских усмених умотворина и чини изузетан допринос српској науци о књижевности", стоји у образложењу.
Грубачић је изјавио да су у најужем избору биле књиге "Ентитет у сенци, мапиране моћи и државни спектакл у Карловачкој митрополији" Јелене Тодоровић и монографија "Александар Обреновић - владар на прелазу векова" доц.др Сузане Рајић.
Извор: Тањуг