Налазите се | ПОСЕБНА ИЗДАЊА | Odaberi
АТЛАС СИРЕНА
АТЛАС СИРЕНА Сентиментално путовање међу бића која нас вековима очаравају
Ањезе Гријеко
превеле Сњежана Маринковић и Србислава Вуков Симентић, прво издање, 2023, 19 х 24,5 цм, 316 стр., броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-2608-5
Пуна цена:
2.000,00 ДИН

Цена на сајту:
1.900,00 ДИН + (трошкови доставе)

Цена за чланове клуба са попустом:
1.800,00 ДИН
+ (трошкови доставе)


Атлас бића која лебде између два света, архетипских отеловљења страха, жеље, љубави према знању и уметности, надахнућа и побуне.

Атлас сирена је књига у којој уживају сва чула. Гравире, слике, античке вазе и илуминације, песме, фантастичне приповести, извештаји са путовања без повратка чине нити од којих је саткана слика света сирена, загонетних бића којима се препуштамо да нас отму и одведу на пловидбу по далеким епохама и морима.

Сирене припадају безвременом миту. Видели смо их у Хомеровим и Рилкеовим стиховима, чули смо њихову песму на страницама Џојсовог Уликса и у Вагнеровој музици. Поново смо их налазили у олујним валовима Медитерана и на пучини далеких мора. Ањезе Гријеко крмани сигурном руком зналца кроз царство сирена, ослушкујући њихове гласове, али и гласове оних који су сирене видели, чули, волели, пратили, заробили или их чак и појели.

Од сирена које су искушавале Одисеја на његовом повратку на родну Итаку до оних које су ометале Хенрија Хадсона и његову посаду на пловидби по Северном леденом океану, од сирена које плешу по Дебисијевим пентаграмима до филмских јунакиња које се појављују насред Менхетна, безброј је прича, уметничких дела, анегдота сакупљених на страницама Атласа сирена. Ањезе Гријеко се враћа у прошлост да истражи порекло мита о сиренама и прати њихове бескрајне преображаје и многе трагове које су оставиле у књижевности, сликарству, музици и науци како би, једном засвагда, открила тајну сирена.

Глас сирена у грчком свету у стању је да влада елементима, да смири или да подигне ветар и олују. Онако како је то урадила Аријел у Шекспировој Бури.

Наставимо да следимо црвену нит речи које у античком грчком свету дефинишу својство гласа сирена. У Палатинској антологији сирена се, на пример, назива лале, ��рбљива. А „придев лалос у ствари означава непрестан, монотон звук, налик жуборењу воде или цврчању неког инсекта, али и бесмислено брбљање дангуба и жена“.

Код Аристотела појам сеирен означава врсту пчеле самице. Због сталног, упорног зујања. Док Сократ у Федру упоређује дејство гласа сирена са цврчањем цврчка, не случајно у подне, најповољнијем делу дана за ова крилата створења. Платонов дијалог описује очаравајућу моћ „природног гласа“ цврчака и сирена, његово хипнотичко дејство које може да угаси вољу у ономе ко слуша, да замагли и успава чак и ум.

Глас грчких сирена као да је чист, природан глас, распрострањен звук. Глас који нам се не обраћа речима, што не значи да нам не прича, да са нама не комуницира. Или смо, можда, ми ти који тврдоглаво мислимо да тај глас, тај звук жели да нам нешто саопшти?